Kako da pomognete detetu kada mu je teško?

U prošlom blog postu sam pisala o tome kako da podržimo decu u njihovoj poztrazi za srećom, ako želite da pročitate taj tekst kliknite ovde

https://learningville.rs/sta-mozemo-uciniti-kao-roditelji-da-podrzimo-decu-u-potrazi-za-srecom/

, ali se svi, kao roditelji suočavamo sa realnim životnim izazovima kada se naše dete oseća loše, kada je razdražljivo i kada nije emocionalno otporno.

Onda se dešava sledeći scenario : „Mama, i nije mi dugačka kosa a rekla si da jeste“, „Mama, Ognjen je bolji od mene u šahu“, „Neću više da se sigram sa Ninom u parkiću jer nije htela da mi da zmaja“…. itd.

U tim situacijama deca odustaju od onoga što su prvobitno htela i povlače se u sebe. Tada je vreme da radimo na razvijanju emocionalne otpornosti.

Šta je emocionalna otpornost?

Sposobnost generisanja pozitivnih emocija i brzo oporavljanje od negativnih emocionalnih iskustava su poznata kao emocionalna otpornost.

Biti emocionalno otporan znači da „ustanete“nakon pada i da se na pozitivan način suočite sa stresom i izazovima. Studije su pokazale da je emocionalna otpornost odlučujući faktor za sreću i uspeh pojedinca nego li IQ, talenat ili okolina.

 

5 koraka za negovanje emocionalne otpornosti vašeg deteta

Evo nekoliko predloga šta možete uraditi kada se vaše dete bori i kada mu je teško:

  1. Empatišite

Morate biti u mogućnosti da „budete u tome“ pre nego što vešto budete sposobni da podržite svoje dete. Koristite moć empatije da razumete kako se ono oseća.

  1. Budite tu i zbog sebe

 Izazovno je zaista prihvatiti da će svi, uključujući i vaše dete, imati poteškoće u životu. Pomozite sebi da prihvatite ovu stvarnost. Možete pokušati da kažete sebi nešto tako: „Ovo je teško. Znam da će se i moje dete, kao i sva deca, boriti i doživeće sve teškoće da bude čovek u neizvesnom svetu. Kao roditelju, teško mi je gledati kako se bori. Tu sam za sebe kroz ovaj proces. „

  1. Pomozite mu da imenuje emocije

Prepoznajte detetova osećanja kako biste im pomogli da učine isto! Da li se osećaju tužno? Zbunjeno? Ljuto? Uplašeno? Imenovanje osećanja moćan je način da se odmaknete od njihovog intenziteta, što podržava sposobnost za rad sa velikim emocijama.

  1. Koristite „I“

Na primer: „Znam da je ovo teško, i ovde sam zbog tebe.“ Ili, „Znam da si uznemiren (ili ti je dosadno, ili si razočaran …), i biće ti dobro.“ Uporedo sa imenovanjem, nudi ljubaznost i prihvatanje činjenice da ih boli, ohrabrujući ih da ti osećaji nisu ništa s čime se ne mogu nositi. Oduprite se nagonu da ispravite, posavetujete ili zaustavite problem. To će razviti njihovu sposobnost da budu sa problemom i proširuje njihov prozor tolerancije za upravljanje teškim situacijama i emocijama.

  1. Pomozite im da pronađu mirnoću

Dajte detetu strategije da smiri nervni sistem. Disanje iz stomaka će im skrenuti misli, ako mogu neka govore npr. „Ja sam mirna“ dok dišu, može uzeti svog omiljenog medu i staviti na stomak i disati sa njim, starija deca mogu brojati do četiri pri izdisaju i udisaju.

Posle zajedničkog rada ovih vežbi, ako su emocije i dalje zaista snažne, često je korisno usmeravanje pažnje vašeg deteta na aktivnost koja im pomaže da preusmere svoj način razmišljanja. Mogli bi slušati muziku, baviti se nežnim pozicijama joge ili se kupati i praviti baločiće.

Podučavanje dece da bi trebalo osećati čitav spektar naših emocija nije nešto što treba izbegavati. Davanje alata da budu u skladu sa svojim emocijama – a ne da ih brišu ili ih izbegavaju i negiraju – dar su za ceo život.

Do skorog čitanja,

Dragana

Please follow and like us:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.