IQ vs EQ – To je pogrešno pitanje

Od kada Danijel Goleman predstavio koncept emocionalne inteligencije, posle izvesnog vremena počeli smo da je upoređujemo sa kognitivnom. Devetesetih smo zahvaljujući njemu shvatili da nam je za uspeh potrebno još nešto osim IQ. 

Još je Aristotel, proučavajući odrednice dobrog života, tvrdio da je za čoveka pravi izazov usklađivanje emocionalnog sa intelektualnim životom. Uspeh u našem životu ne zavisi nužno od visine koeficijenata naše logičke inteligencije. Štaviše, faktorima koji određuju uspeh IQ doprinosi u samo 20% slučajeva, dok se u čak 80% slučajeva radi o drugim uticajima.

Koliko često vam se desilo da se zapitate zašto se pojedini inteligentni ljudi loše snalaze u međuljudskoj odnosima? Iako je visina IQ-a genetski predodređena – što nas može ili obeshrabriti ili neosnovano “uzvisiti” – osobe visokog IQ-a neretko podbace, dok one s osrednjim IQ-om izuzetno napreduju u društvu.

Razlog tome je jednostavan: osoba visokog koeficijenta logičke nema nužno i visok koeficijent emocionalne inteligencije zaslužne za društveni uspeh.

IQ vs EQ – Zašto je bitno šta merimo?

I napredak i problemi digitalne ere logičan su zaključak 100 godina posvećenih kognitivnoj inteligenciji. Šta bi moglo proizaći iz 100 godina posvećenih emocionalnoj inteligenciji – ili još bolje, kada bi se posvetili razvijanju obe?

Zamislite sada svet koji je 100 godina posvetio proučavanju emocija, razumevanju istih, načinima kako da prevaziđu neželjene emocije i kako da razviju empatiju. Zamislite svet u kome ljudi vole i prihvataju sebe oni kakvi kavi su a istovremeno rade na sebi da bi bili srećniji, ispunjeniji, smireniji i zahvalniji.

Vaspitavani smo i učeni da ne smemo plakati u javnosti, da je to za devojčice a i devojčice osećaju stid dok to rade jer čuju „Nemoj da plačeš, vidi kako te gleda ona seka i smeje ti se sada…“ ili „Nemoj da plačeš, baš si ružna dok plačeš“. 

Odrastali smo tako da krijemo svoja osećanja, da ih guramo pod tepih kako bi bili društveno prihvatljivi. Digitalna era nam je udarila fatalni nokaut sa društvenim mrežama gde smo pod konstatnim pritiskom da živimo savršen život, savršeno izgledamo, savršeno jedemo, savršeno putujemo, imamo savršenu vezu i naravno savršeno dete koje već sa tri računa napamet do 1000.

Da bi bili uspešni trebalo bi negovati obe inteligencije i raditi na sebi u onoj meri koliko nam je potrebno. To bi bio jedan „custom made“ način života gde bi dodavali delove koji su nam potrebni kako bi došli do života kakvog želimo. Zato nije bitno šta merimo nego šta nam je potrebno…. 

Što se tiče razvijanje emocionalne inteligencije kod dece možete početi još dok su u stomaku, sa jednim velikim preduslovom da razvijate svoju.

 

Do sledećeg čitanja,

Dragana

Emocionalna inteligencija? Šta je to?

 

Emocionalna inteligencija (EI) je sposobnost da se racionalno razmišljanje i osećanja usklade kako bi došli do optimalne odluke – što je ključno za uspešan odnos pre svega sa sobom ali i sa drugima. Na osnovu raznih istraživanja dokazano je da osobe sa visoko razvijenom emocionalnom inteligencijom su kasnije uspešniji i srećniji u privatnom životu ali i u poslovanju. Emocije su gorivo za učenje, odlučivanje, kreativnost i zdravlje.

Ali možda se sada pitate zašto je EI važna?

Važna je zato što je to onaj deo koji nam nedostaje u slagalici života. To je onaj osećaj kada smo zvanično uradili sve što se očekuje od nas, prema roditeljima, školi, fakultetu, kompaniji, državi a i dalje se osećamo kao da nam nešto fali. To je znak niskog koeficijenta EI.

Pitamo se ponovo ZAŠTO?

Emocije su jako vredne jer su to signali koji nam pomažu da shvatimo da li smo na pravom putu. Kada znamo kako da ih pre svega osvestimo, a onda naučimo kako da ih koristimo kroz život idemo mnogo lakše i usudila bih se reći, srećnije. Razvijanje emocionalne inteligencije počinje sa tri ključna pitanja:

Spoznaja ko smo? – Poznavanje sopstvenih emocija

Doslednost sebi i drugima? – Radimo ono što govorimo i razvijamo sposobnost za empatiju

Jasan cilj? – Sve što radimo radimo sa svrhom

Razvijanje EI pomaže deci, učenicima, odraslima da budu uspešniji u školi, u poslu i uopšte u životu. Za razliku od IQ – koeficijenta inteligencije koga možemo izmeriti, koeficijent emocionalne inteligencije nije moguće izmeriti. Iako naučnici godinama pokušavaju da naprave test to i dalje nije moguće. Istraživanja pokazuju da ako imate visok IQ verovatno ćete biti uspešni u školi, kasnije na poslu, i imati lepši i bogatiji život. Ali za to nije zaslužan samo IQ već i koeficijent emocionalne inteligencije. Ona je važna da bi se živeo dobar život – život u kome možete da uživate u svim bogastvima duha.

I dalje vam je nejasno, ili ne znate kako da saznate da li koristite svoje potencijale, pišite mi na 88learningville@gmail.com

Do skorog čitanja,
Dragana