Dok mi učimo decu životu, deca nas uče kako treba živeti

Paradoks je da kada prihvatim sebe takvog kakav jesam, onda se mogu promeniti. – Carl Rogers

Mudraci kažu da je odgajanje dece jedan od najboljih načina da radimo na sebi. A s obzirom na to koliko nas lako deca mogu izluditi, istina je da svako od nas ima svakodnevne mogućnosti za rast, strpljenje i saosećanje! Srećom, snažno nas motiviše ljubav prema našoj deci pa se onda i trudimo da razvijemo gore pomenute vrline.

Međutim, ponekad je teško. Osećamo se zaglavljeno. 

Želim da vam kažem da vas razumem.

Naravno, savim je prirodno da bi trebalo da podsećamo našu decu veoma često da rade neke stvari, koje im nisu omiljene (vraćanje igračaka na mesto, sređivanje sobe…) To dečije (ne)ponašanje najbolje možemo preživeti uz osmeh 🙂 Oni svakako uče vremenom i ponavljanjem, ali najvažnije je da se povežemo sa njima kako bi nas oni zapravo slušali. 

Ali šta se dešava kada smo zaglavljeni u njihovom negodovanju, neposlušnosti i kada znamo da bi trebalo biti drugačije. Prirodno je da mislimo da smo mi oni koji bi trebalo nešto uraditi da se naše dete promeni.

Ali deca kao i odrasli prirodno se pobune protiv sile, tako da zapravo ne možete kontrolisati nikoga osim sebe. Srećom, ako promenite način na koji sarađujete sa detetom, vaše dete će promeniti i način na koji on reaguje.

Zato promena treba da počinje od nas.

Mi smo odrasla osoba, tako da je naš posao započeti mirovni proces. Evo kako da krenete ka manje drame i više ljubavi.

1. Preuzmite odgovornost za svoja osećanja

Sledeći put kada dete izazove u vama osećaj besa, razmislite o ovome: Niko vas ne može razbesneti, ako mu vi ne dozvolite. Ako dozvolite, to je vaša odgovornost.

Naravno, ponašanje vašeg deteta vas nervira. Možda iz dobrog razloga, da se zagledate u sebe. Jer je to je VAŠA neugodnost. Neki drugi roditelji u istoj situaciji bi mogi da razreše napetost smehom ili empatijom, jer oni nemaju neugodnost po ovom pitanju. (I da, ti roditelji imaju druge okidače. Poenta nije da se poredite, već o da osvestite da ako vas to konkretno muči onda bi trebalo da radite na svojim osećanjima.)

2. Odgonetnite dečije ponašanje 

„Loše“ ponašanje deteta je alarm za pomoć. Vaše dete nije loša osoba i njegovo ponašanje nije neobjašnjivo, čak i ako ga ne razumete. Šta god da vaše dete radi, daje sve od sebe da udovolji svojim potrebama i izbori se sa osećanjima koja ga preplavljuju.

Ako je dete agresivno, to je crvena zastava, a unutra njega je zatvoren neki veliki strah. (Rastopite to otvrdnuto srce da bi strahovi i suze izašli .)

Ako neprestano prevazilazi granice koje mu postavljate, možda želi da vam pokaže da se oseća kontrolisanim. Deca se uvek pobune protiv sile. 

Ako pokazuje da je previše vezano (zalepljeno) za vas, možda mu treba više negovanja (poveziavnja) nego što dobija? 

Ako je dete prkosno, to pokazuje da se dete oseća da nije povezano sa  vama. (Roditeljstvo je 80% povezanost; inače deca ne mogu da prihvate naše smernice. Kakav je vaš odnos?)

Ako je dete „nemoguće“ i ako ga ništa ne čini srećnim, možda mu je potrebna pomoć da se izbori sa nekim velikim osećanjima. (Budite smireni, ljubazni, zagrlite ga dok plače.)

Umesto da krenete u osuđivanje dečijeg ponašanja, duboko udahnite i budite znatiželjni da otkrijete šta je nateralo vaše dete da se ponaša na takav način. Ima razloga, čak i ako ne mislite da je dobar. Ako situaciju možete da vidite iz perspektive vašeg deteta, tada ste na više od pola puta do rešenja.

3. Zapamtite da preuzimanje odgovornosti za svoja osećanja ne znači kriviti sebe

Pre nego što možemo da se promenimo, prvo moramo da prihvatimo čitavu veličanstvenu zbrku u sebi, onako nežno kao da je to naše dete kada ga nešto boli. Gotovo čarobno, jednom kada saosećanjem blagoslovimo sopstvene rane, otkrićemo da prestajemo da reagujemo preterano. Ne aktivira se bes kod nas na ponašanje našeg deteta na isti način svaki put.

Naravno, svi grešimo, nikada nećemo biti savršeni. A deca imaju nepogrešivu sposobnost da nas pokrenu, izlože naša ranjiva mesta, izvuku iz nas nerazumne strahove i bes. Zato prihvatite svoja osećanja, uključujući frustraciju i ljutnju na dete. To su normalne emocije! I naravno, osećaj frustracije, neugodnosti i besa ne znači da se ponašate loše. Baš kao što se nadamo da će naša deca izraziti ono što im je potrebno i što žele bez verbalnog (ili fizičkog) napada na drugu osobu, mi moramo da naučimo da se samoregulišemo.

4. Mantra „Smiri se“

Kad deca ne mogu da regulišu svoja osećanja, potrebni smo im mi, njihovi roditelji, da im pomognemo da se smire. Vi ste uzor. Ako možete da regulišete svoje emocije, vaše dete će naučiti kako se regulišu emocije. Jednom kada može da reguliše svoja osećanja, može da reguliše i svoje ponašanje. Dakle, vaš posao je uvek da smirite oluju, a ne da je eskalirate. Samo recite sebi: Manje drame, više ljubavi!

Naporno, zar ne? Vrlo.

Deca nam pružaju savršenu priliku da proradimo sve naše zaglavljene emocije. Zar nije sjajno imati svog sopstvenog majstora koji će nas naučiti smirenosti, strpljenju i kako da dostignemo zen momenat?

Ako vam je potrebna podrška za produbljivanje odnosa sa svojim detetom možete zakazati 1 na 1 online konsultacije. One vam mogu pomoći da izlečite svoje okidače i promenite pogled na izazove tako da možete postati smireni, emocionalno zdrav roditelj kakav želite da budete. Takođe vam konsultacije daju prečice za povezivanje sa detetom, uključujući i igre u kojima ćete se sa decom smejati i povezivati. Kroz vreme na konsultacijama vodiću vas  korak po korak kroz trening emocija sa svojim detetom, tako da naučite kako da postavite granice empatiji, na način koji podržava vaše dete da razvije samodisciplinu i otpornost.

Možda će vas zanimati i:

Zašto ne treba kažnjavati decu, i kako kazna utiče na njihov razvoj pogledajte u videu

https://www.instagram.com/p/CC35mxEpjG6/

Do skorog čitanja,

Dragana

 

Kako do ostvarenja svojih snova?

  Zašto mnogi od nas nisu ostvarili svoje snove, svoje potencijale, svoje ciljeve..? Koliko puta ste propustili neku prliku, koju ste stvarno želeli…. ili koliko puta niste živeli punim plućima? Odgovori mogu biti različiti ali svi će imati jedan zajednički segment, a to je nedostataka samopouzdanja.

Kako do samopouzdanog deteta (ili vašeg unutrašnjeg deteta)

Samopouzdanje dolazi iz osećaja kompetencije. Sigurno i samopouzdano dete ima pozitivnu i realnu percepciju svojih sposobnosti. Ovo proizilazi iz postignuća bilo da su ona velika ili mala. Ohrabrujuće reči roditelja, učitelja ili nastavnika pomažu u razvijanju poverenja, pogotovo kada ih  pohvalite za neki trud koji su uložili, na taj način im stavljate do znanja da su bitni oni a ne krajnji ishod. Predstavićemo vam 5 načina za razvijanje samopouzdanja koje mi koristimo u našim edukacijama i kursu:

  • Volite svoje dete.

Ovo izgleda očigledno (pogotovo ako ovo čita rodtelj), ali to je verovatno najvažnija stvar koju možete dati detetu. Vaše dete treba da se oseća prihvaćeno i voljeno, počevši od porodice i da se proširi na druge aspekte kao što su prijatelji, školski drugovi, sportski timovi i društvo. Ljubav je glavni začin i osnovni postulat. Kada se i napravi neka greška, uvek savetujemo zagrljaj, kažemo da nam je žao i pričamo o tome. Bezuslovna ljubav gradi jaku osnovu za poverenje.

  • Budite realni kada pohvaljujete

Važno je pohvaliti svako dete i dati mu pozitivne povratne informacije zato što deca, posebno mladi ljudi, mere svoju vrednost na osnovu onoga što im mi odrasli govorimo. Međutim, trebalo bi biti oprezni i realni u pohvali. Ako neko dete nije talentovano u nečemu i ne pokazuje rezultate, pohvalite njegov trud  ali nemojte postavljati nerealne ciljeve. Samo će te gubiti vreme a detetu će se sve više smanjivati samopouzdanje. Veoma je važno da objasnimo deci da je u redu ako nisu savršeni u svemu, i da ga vi prihvatate onakvim kakvo ono zaita jeste.

  • Naučite ih da prihvate i vole sebe

Da bi vaše dete volelo sebe pre svega morate naučiti vi da volite i poštujete sebe. Mi smo kao roditelji a zatim i nastavnici njihov uzor i oni na osnovu iskustva koja steknu u detinjstvu kasnije kreiraju svoj život. Pohvalite ih i nagradite kada nešto dobro urade ali pohvalite i sebe kada uspete u nečemu. Slavite svoje uspehe sa decom, bilo da su oni “mali” kao organizovanje uspešne večere  ili “veliki” kao napredovanje u firmi. Dok slavite razgovarajte sa njima o naporima i veštinama koje su vam pomogle da to postignete. Pričajući o tome, možete podsetiti svoje dete koje sve talente i veštine poseduje.

  • Naučite ih da budu otporni

Svako ko je uspeo je ponekad pao. Uspeh bez zastoja, neupeha, kritika i boli gotovo da ne postoji. Naučite vašu decu da su prepreke zapravo iskustva koja nam služe da naučimo i spoznamo nešto novo. Podučavajte vašu decu da je ključ uspeha u neodustajanju. Najbolji sportista sveta, naš Novak Đoković je na dodeli ovog prestižnog priznanja rekao da je bilo momenata kada je mislio da ne može više, pogotovo posle lošeg perioda. Međutim, nije odustao i to ga je učinilo da danas, po treći put bude izabran za najboljeg na svetu.

  • Razvijate detetovu (ali i vašu) emocionalni inteligenciju

Emocionalna inteligencija je važan segment života svakog pojedinca. Dobra vest je da se ona može razvijati tokom celog života. Biti emocionalno inteligentan znači da razumemo svoja osećanja, znamo da ih označimo tj.verbalizujemo i znamo kako da mi upravljamo emocijama, a ne one nama. Osoba koja ima razvijenu emocionalnu inteligenciju ima razvijenu samosvest i empatiju. Samosvest podstiče razvoj sopstvene ličnosti, dok je empatija osnova zasnivanja i održavanja veza. U slučaju da postoji slabost ovih ključnih faktora, dolazi do narušavanja života ili karijere. S druge strane, njihova razvijenost pojačava osećaj ispunjenosti i uspeha. Emocije su bitne zato što su one gorivo za učenje, odlučivanje, kreativnost, odnose i zdravlje. Zaposleni u Learning Ville centru i boravku upravo koriste moć emocija da stvore zdravije, pravednije, produktvinije, saosećanije pojedince ali i društvo. Život je jednostavan, ali nam je ponekad veoma teško da budemo jednostavani. Zato pustite sebe na miru i dozvolite životu da vam se desi.

Do skorog čitanja, Dragana

Empatija ili „Hodanje u tuđim cipelama“

Verovatno ste čuli za empatiju, ali da li zaista znate i njeno značenje? Empatija je mnogo više od stavljanja sebe u poziciju druge osobe. 

Šta je empatija? Definicija i koncept

Empatija je  veština posmatranja situacija i doživljaja iz perspektive drugih radi boljeg razumevanja tih osoba. Empatija je sposobnost stavljanja sebe na mesto drugog i emocionalno i intelektualno. Drugačije bi se moglo reći da predstavlja proces uživljavanja u emocionalna stanja, mišljenje i ponašanje druge osobe, ili kako se narodski kaže: hodanje u tuđim cipelama. Empatija je deo emocionalne inteligencije i može se razvijati na različite načine. 

Umetnost razumevanja emocija je složenija nego što se možda čini. Studija koju je uradilo Univerzitet u Amsterdamu pokazuje da je empatija dvosmerna. To znači da je empatijska interakcija značajna za oba pojedinca, za onu koja je empatična i za onu koja se oseća shvaćenom. Takođe, možemo lako primetiti da nismo empatični u istoj meri svi na isti način.

Karakteristike empatičnih ljudi

Ljudi koji osećaju empatiju dele brojne osobine ili obrasce ponašanja među sobom koji podstiču razvoj empatičnih kapaciteta. Pogledajte sledeću listu da biste znali glavne karakteristike empatičnih ljudi:

  • Veoma su osetljivi

Saosjećajni ljudi su dobri slušatelji, otvoreni prema novim iskustvima, ljubazni i nesebični. Obično su pažljivi prema potrebama drugih i ne ustručavaju se da pruže ruku. Stoga nije iznenađujuće da imaju fascinantnu sposobnost prenošenja dobrih osećanja tokom interakcije sa drugima. Međutim, negativna strana ako ste visoko osetljivi je da ponekad ne možete da se nosite sa svim osećanjima. Pa se onda na svaki ružan gest oni osećaju jako loše i veoma ih boli.

  •  Oni „privlače“ emocije drugih ljudi.

Kao da se radi o sunđeru, neko ko je empatičan je sposoban da apsorbuje emocije drugih. Raspoloženje druge osobe ima značajan uticaj na raspoloženje osobe sa visokim nivoom empatije, tako da je njihova emocionalnost intenzivno prilagođena i negativnim i pozitivnim osećajima. Zato im je teško da se ne osete preplavljenim ako sretnu nekoga ko prolazi kroz anksioznost i stres ili ako ta osoba prolazi kroz radosne trenutke.

  • Njihova ljubaznost može uticati loše na njihov život.

Imati veliko srce i iskreno brinuti se za druge su neosporne vrline. Nedostatak ovoga je što empatični ljudi postaju više posvećeni problemima drugih ljudi nego svojim sopstvenim, što često dovodi do frustracije, stresa i poteškoća u upravljanju njihovim životima. Oni veoma pažljivo biraju reči u komunikaciji sa drugim ljudima. Komunikacija je neophodna za demonstriranje empatičnih veština. Kada se saosećamo sa drugima, razmislimo pre nego izgovorimo jer smo svesni uticaja koji reči mogu imati na druge ljude.

  • Izbegavaju krajnosti.

Empatični ljudi više vole sredinu. Izbegavaju ekstremno razmišljanje. Kada su u društvu nekoga ko je ekstremno pesimista ili optimista, oni su u stanju da ih nauče da nije sve crno ili belo, ali da postoji mnogo boja na kojima se mogu sagledati stvari, a najprikladnije je da budu otvoreni za tu različitost koja život nam nudi.

Ako želite da podelite svoje iskustvo ili nam postavite bilo kakva pitanja, ostavite komentar ispod.

Do sledećeg čitanja,

Dragana

IQ vs EQ – To je pogrešno pitanje

Od kada Danijel Goleman predstavio koncept emocionalne inteligencije, posle izvesnog vremena počeli smo da je upoređujemo sa kognitivnom. Devetesetih smo zahvaljujući njemu shvatili da nam je za uspeh potrebno još nešto osim IQ. 

Još je Aristotel, proučavajući odrednice dobrog života, tvrdio da je za čoveka pravi izazov usklađivanje emocionalnog sa intelektualnim životom. Uspeh u našem životu ne zavisi nužno od visine koeficijenata naše logičke inteligencije. Štaviše, faktorima koji određuju uspeh IQ doprinosi u samo 20% slučajeva, dok se u čak 80% slučajeva radi o drugim uticajima.

Koliko često vam se desilo da se zapitate zašto se pojedini inteligentni ljudi loše snalaze u međuljudskoj odnosima? Iako je visina IQ-a genetski predodređena – što nas može ili obeshrabriti ili neosnovano “uzvisiti” – osobe visokog IQ-a neretko podbace, dok one s osrednjim IQ-om izuzetno napreduju u društvu.

Razlog tome je jednostavan: osoba visokog koeficijenta logičke nema nužno i visok koeficijent emocionalne inteligencije zaslužne za društveni uspeh.

IQ vs EQ – Zašto je bitno šta merimo?

I napredak i problemi digitalne ere logičan su zaključak 100 godina posvećenih kognitivnoj inteligenciji. Šta bi moglo proizaći iz 100 godina posvećenih emocionalnoj inteligenciji – ili još bolje, kada bi se posvetili razvijanju obe?

Zamislite sada svet koji je 100 godina posvetio proučavanju emocija, razumevanju istih, načinima kako da prevaziđu neželjene emocije i kako da razviju empatiju. Zamislite svet u kome ljudi vole i prihvataju sebe oni kakvi kavi su a istovremeno rade na sebi da bi bili srećniji, ispunjeniji, smireniji i zahvalniji.

Vaspitavani smo i učeni da ne smemo plakati u javnosti, da je to za devojčice a i devojčice osećaju stid dok to rade jer čuju „Nemoj da plačeš, vidi kako te gleda ona seka i smeje ti se sada…“ ili „Nemoj da plačeš, baš si ružna dok plačeš“. 

Odrastali smo tako da krijemo svoja osećanja, da ih guramo pod tepih kako bi bili društveno prihvatljivi. Digitalna era nam je udarila fatalni nokaut sa društvenim mrežama gde smo pod konstatnim pritiskom da živimo savršen život, savršeno izgledamo, savršeno jedemo, savršeno putujemo, imamo savršenu vezu i naravno savršeno dete koje već sa tri računa napamet do 1000.

Da bi bili uspešni trebalo bi negovati obe inteligencije i raditi na sebi u onoj meri koliko nam je potrebno. To bi bio jedan „custom made“ način života gde bi dodavali delove koji su nam potrebni kako bi došli do života kakvog želimo. Zato nije bitno šta merimo nego šta nam je potrebno…. 

Što se tiče razvijanje emocionalne inteligencije kod dece možete početi još dok su u stomaku, sa jednim velikim preduslovom da razvijate svoju.

 

Do sledećeg čitanja,

Dragana

Šta je to Relax Kids?

 

Godinu i po dana je prošlo od kada smo Aleksandra i ja postale zvanično Relax Kids treneri. Već godinu i po dana svakodnevno radimo sa decom, pričamo o tome, zagovaramo pozitivno vaspitanje i svesniji život.

Ako nas pitate mi bi rekle da i vrapci na grani znaju šta je Relax Kids, ali možda samo ovi naši vrapci sa Banjice 🙂 🙂 🙂

Skoro mi se desila sledeća situacija:

Srela sam drugaricu koja je posle uobičajenih pitanja, skupila hrabrosti da pita a da se ja ne uvredim 😂 A ŠTA JE TO RELAX KIDS?

Naravno odmah sam zvala Aleksandru i pitala je da li stvarno ljudi ne razumeju ili nisu čuli. I onda me je ona podsetila da osim što nas Relax Kids uči opuštanju uči nas i da budemo i strpljivi.

Takođe, sam ja kao roditelj, svesna široke lepeze van-nastavnih aktivnosti koja je danas dostupna roditeljima i deci i da im je možda i previše da čitaju o različim kursevima i programima.

Ali, takođe znam da postoje i roditelji koji tragaju za drugačijim rešenjima i pozitivnim vaspitanjem. Verujem da postoje mame, kao što sam bila i ja kada sam išla na različita predavanja, čitala knjige i čitala blogove u nadi da će mi neko odgovoriti na moja pitanja.

Roditeljska pitanja?

A Relax Kids mi je odgovorio na pitanja koja sam imala. 

Tu sam dobila odgovore koje sada želim da podelim sa drugim mamama koje imaju iste izazove kao što sam imala i ja nekada ali i dalje ih imam. Sada znam kako da te izazove rešim na najlakši i najbolji način.

Šta deca uče na Relax Kids časovima?

🌈Na Relax Kids časovima deca će razvijati samopouzdanje i samopoštovanje.
🌈Naučiće da na miran način reše konflikte.
🌈Naučiće šta je strah i kako da ga se oslobode.
🌈Naučiće da govore lepo o sebi ali i od drugima.
🌈Naučiće i osetiće kako je biti u tuđoj koži i kroz iskustvo će naučiti da budu empatični.
🌈Naučiće važnost opuštanja.
🌈Naučiće i kako da se opuste.
🌈Naučiće važnost dubokog disanja.
🌈Naučiće i kako da duboko dišu.
🌈Naučiće vežbe istezanja.
🌈Naučiće kako da maštaju.
🌈Postaće kretivniji.
🌈Biće im bolja koncentracija i fokus.
🌈Naučiće da veruju u sebe.

 🎁A to je dragi roditelji najvredniji dar koji im možete dati.

♥️Verovatno ćete se složiti sa mnom da ako dete briljira u školi a ima nisko samopouzdanje i ne veruje u sebe da neće iskoristiti to znanje u životu na pravi način.

Naši Relax Kids časovi se održavaju u Prima International školi i u vrtićima. Takođe imamo grupu koja ima časove sredom od 19h, na adresi Bulevar Oslobođenja 154.

Ako ste zainteresovani ali skeptični možete da dovete dete na besplatni čas. Ukoliko imate pitanja, pišite nam na 88learningville@gmail.com

Do sledećeg teksta,

Dragana

 

Emocionalna inteligencija za bolji život i efikasnije poslovanje

Emocionalna inteligencija ili EQ, je sposobnost da razumemo i kontrolišemo sopstvene emocije, i emocije ljudi oko nas. Ljudi sa visokim stepenom emocionalne inteligencije znaju šta osećaju, šta njihove emocije znače, i kako te emocije mogu uticati na drugog.

Kada pomislite na „savršenog roditelja“, „savršenog lidera“, „savršenog partnera“, šta vam pada na pamet?

Možda zamislite nekoga ko uvek ume da kontroliše svoj temperament, nezavisno od problema sa kojima se suočava. Ili možda nekog ko ima potpuno poverenje u svog zaposlenog ili svog menadžera, u svoje dete ili partnera; neko ko ume da čuje, sa kim je lako razgovarati, i onaj ko uvek donosi precizne i proverene odluke.

U ovom članku ćemo pokušati da objasnimo šta je emocionalna inteligencija, zašto je tako bitna za život i poslovanje, i možda i najbitnije, kako je primeniti i razviti je.

Šta je emocionalna inteligencija?

Emocionalna inteligencija ili EQ, je sposobnost da razumemo i kontrolišemo sopstvene emocije, i emocije ljudi oko nas. Ljudi sa visokim stepenom emocionalne inteligencije znaju šta osećaju, šta njihove emocije znače, i kako te emocije mogu uticati na drugog.

Emocionalna inteligencija ili EQ, je sposobnost da razumemo i kontrolišemo sopstvene emocije, i emocije ljudi oko nas. Ljudi sa visokim stepenom emocionalne inteligencije znaju šta osećaju, šta njihove emocije znače, i kako te emocije mogu uticati na drugog.

Uticaj emocionalne inteligencije na porodicu

Tokom odrastanja porodica je zadužena da nas nauči da treba biti dobar, lepo se ponašati u društvu i biti lepo vaspitan. Ali nas niko nije naučio kako da osvestimo naše emocije, emocije drugih, šta raditi u stresnim situacijama i kako biti zahvalan.

Porodica je stub svakog pojedinca, ali i društva. Veoma je značajno da su porodični odnosi skladni, da u porodici imamo ljubav, razumevanje, podršku, međusobno uvažavanje, dobru komunikaciju, kako bi svi članovi iste vodili srećan i sadržajan život. Sve ove osobine su zapravo produkt emocionalne inteligencije. Koliko je razvijena emocionalna inteligencija roditelja u manjoj ili većoj meri će biti razvijena i emocionalna inteligencija deteta, ne zbog naslednog faktora već zbog ponašanja samih roditelja. Međutim, dobra vest je da možemo razviti emocionalnu inteligenciju u bilo kom dobu života. Nikada nije kasno početi sa radom na sebi a onda i sa svojom decom.

Uticaj emocionalne inteligencije u poslovanju

Za lidere, imati razvijenu emocionalnu inteligenciju je esencija uspeha. Veoma lako možemo doći do odgovora zašto je to tako! Da li će više uspeti lider koji viče na svoje zaposlene kada je pod stresom, ili lider koji kontroliše svoje emocije i mirno nalazi rešenje?

Zahvaljujući Danijelu Golemanu, američkom psihologu popularnost emocionalne inteligencije polako raste, a postoje 4 ključna elementa iste:

Zahvaljujući Danijelu Golemanu, američkom psihologu popularnost emocionalne inteligencije polako raste, a postoje 4 ključna elementa iste

  1. Samoprocenjivanje – sposobnost procene svojih osećanja, slabosti, vrednosti i razumevanje uticaja istih na druge ljude
  2. Samoregulacija – takođe poznata kao disciplina, kontrola i preusmeravanje negativnih emocija. Posebno je važna za menadžere i lidere koji ne smeju dozvoliti da izgube kontrolu
  3. Empatija i saosećanje – empatija je sposobnost da stavimo sebe u poziciju drugih i na taj način se otvaramo za saosećanje kako bi mogli da pomognemo drugima
  4. Društvene veštine – jako je važno imati sposobnost graditi snažne i zdrave veze, kako u porodici, sa prijateljima, tako i u poslovanju

Learning Ville Edukativni centar poseduje posebno dizajniran program rada sa decom i odraslima zahvaljujući kome se razvija emocionalna inteligencija. Relax Kids program je inovativni mehanizam u Srbiji, dok u Britaniji postoji već 18 godina, pomoću koga deca ali i odrasli razvijaju koeficijent emocionalne inteligencije. Relax Kids je napravljen i prilagođen deci počevši od 3 godine pa do 18, dok je Just Relax program skrojen za odrasle. Svaki kurs je prilagođen u odnosu na uzrast i potrebe deteta. Takođe postoje i individualne radionice, koje su popularnije za odrasle kao i za porodične, gde cela porodica uživa u blagodetima samog programa.

Program je osmišljen da traje u ciklusu od devet nedelja, jednom ili dva puta sedmično. Kroz zabavan program od 7 koraka naši licencirani Relax Kids i Just Relax treneri vode decu i odrasle kroz vežbe disanja, vizualizacije, vežbe svesne pažnje. Dobijaju znanja o tome šta su afirmacije i na koji način možemo ostvariti sve što želimo u životu. Zahvaljujući tim radionicama deca i odrasli postaju osobe sa većim samopouzdanjem, samopoštovanjem, postaju smireniji, fokusiraniji i na kraju srećniji. Jer život je putovanje, a ne destinacija i trebalo bi putem uživati.

Život bez ljubavi ne donosi sreću

Tehnike koje povećavaju imunitet za život

„Srećna i samopouzdana deca idu na Relax Kids radionice

Iz malog mesta je došla na studije u Beograd, završila fakultet, zatim master studije, studirala u Japanu, upisala doktorske studije, zaljubila se, udala, dobila devojčicu, nakon čega je shvatila da ne zna ništa o vaspitanju osim da svoju ćerku Taminu neizmerno voli. Relax kids program po čijoj franšizi danas radi u svom edukativnom centru Learning Ville joj je mnogo pomogao da reši svoje nedoumice i bude najbolja mama svojoj devojčici.

– Na prvom susretu sa ovim programom sam osetila da je to ono što nedostaje kako meni, tako i mnogim roditeljima koji žele da imaju srećnu i samopouzdanu decu – priča Dragana Tošić.

Relax kids program pruža mogućnost roditelju da radi na sebi, i sa svojim detetom, uči ga kako da reaguje u određenim situacijama. Nakon kratkog vremena koliko sam sa ćerkom radila Relax kids program videla sam poboljšanje u njenom, ali i svom raspoloženju i ponašanju i danas sa velikom radošću u svom centru druge podučavam ovoj metodi.

Motivator bez tužne životne priče

Dragana Tošić je diplomirala japanski jezik i književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu, gde privodi kraju doktorske studije i radi kao asistent, ali i uživa u radu sa odraslima i decom u svom Learning Ville edukativnom centru u Beogradu.

– Ono što me razlikuje od motivacionih govornika je to što nemam tužnu priču. Imam posao koji volim, osnovala sam porodicu, rodila sam ćerku, imam svoj Centar za edukaciju. Moja ćerka Tamina je razlog što sam došla tu gde sam sada. Pored nje sam kao roditelj shvatila koliko toga ne znam i da mi formalno obrazovanje nije dovoljno pružilo, pre svega ono što mi je potrebno da bih bila dobar roditelj. Zahvaljujući ćerki sam počela da istražujem, krenuvši od toga kako su nas roditelji vaspitavali, gde su možda grešili. Shvatila sam da ne mogu biti dobar roditelj ako nisam u potpunosti ispunjena i zadovoljna sobom – priča Dragana Tošić.

Njen put ličnog razvoja krenuo je nakon što je odgledala film “Vi možete promeniti svoj život” Lujze Hej, snimke Ane Bučević, pročitala mnogo knjiga Donalda Volša i brojnih motivatora. Godinama je radila na sebi, a za reiki kaže da je veština koja joj je promenila pogled na život.

– Nakon svega toga postalo mi je mnogo toga jasnije. Spoznala sam plan svoje duše, zašto sam jedina iz generacije upisala japanski jezik, zašto sam želela da budem drugačija. Odrasla sam u Pirotu, želela sam da studiram engleski jezik, ali sam ipak upisala japanski. Otac je pet godina pre toga imao težak moždani udar, majka je jedina radila i ipak je obezbedila novac za stan i školarinu u Beogradu. Tokom te školske godine, kao i svih narednih nisam pala nijedan ispit, a pošto sam prešla na budžet i u studentski dom rasteretila sam je finansijski i oslobodila se velikog psihološkog pritiska. Ona je verovala u mene, a ja sam bila presrećna jer sam opravdala njeno poverenje – priseća se Dragana.

To što je oduvek bila drugačija bilo je, kaže, njeno breme. Dragana napominje da je danas presrećna i ponosna na to što kao coach zna kako može da pomogne sebi i drugima.

– Kad počnete da verujete u sebe shvatite da ste na dobrom putu. Mene je nekad sputavalo tuđe mišljenje, bila sam zavisna od njega, nisam imala samopouzdanje. Bila sam i nesrećna, pa sam često išla tamo gde su išli i drugi.

U Japanu bez ljubavi

Kad se pre deset godina doselila u Beograd kaže da je imala jezičku barijeru, a sada ponosno govori da je iz Pirota, presrećna jer je osetila čari detinjstva i odrastanja u malom gradu. U Japanu je zahvaljujući stipendiji živela godinu dana i studirala na prestižnom Univerzitetu Chuo, odseku za ekonomiju, kaizen menadžment u japanskom društvu. Tamo je, kaže, spoznala sebe.

– Iako sam imala sve što sam mogla da poželim zahvaljujući ogromnoj stipendiji, u Japanu nisam bila srećna. Tri meseca pred odlazak tamo sam upoznala svog sadašnjeg muža koji kao oficir nije mogao često da dolazi. U Japanu nisam bila srećna jer nisam imala ljubav. Tamo sam shvatila šta je jedino u životu bitno i vredno.
Nedugo nakon povratka u Beograd Dragana se udala, rodila ćerku i nikad se nije pokajala što je poslušala svoje srce. U svom edukativnom centru ona sa velikim uživanjem radi sa decom i odraslima, a posebno se raduje susretima s najmlađima u Relax kids radionicama.

– One imaju za cilj da naprave samosvesnu i samopouzdanu decu. Spremamo ih da budu emocionalno inteligentni, sa jasnom percepcijom sopstvenih i osećanja drugih. Deca ovde uče šta da rade sa besom, ljutnjom, kako da saosećaju sa drugima. Kroz Relax Kids program deca, ali i odrasli, uče kako da steknu pozitivnu sliku o sebi, izgrade samopoštovanje i samopozdanje. Kroz ples i igru dolazi do poboljšanja fizičke veštine, kreativnosti i komunikacije. Istezanje pruža veću fleksibilnost i ravnotežu, dok vežbe disanja pomažu da u stresnim situacijama znaju kako da se smire i opuste se. Zahvaljujući vizualizaciji deci se poboljšavaju mašta, kreativnost i smirenost. U Learning Ville edukativnom centru oni uče kako da imaju pozitivne misli i kako da se osećaju sjajno u svojoj koži, kako da otpuste svoje brige i ovladaju osećanjima. To su sve alati koji im daju imunitet za život.

Zavolite sebe

Odraslima su namenjene radionice u kojima se radi na emocionalnoj inteligenciji, zakonu privlačenja, samopouzdanju, samopoštovanju, tome kako reći “ne”, pitanjima da li treba da radimo posao koji ne volimo, živimo li za to da samo plaćamo račune i ove radionice pomažu odraslima da imaju pozitivnu sliku o sebi. Dragana kaže da ljudi koji ne vole sebe ne mogu svom odrazu u ogledalu reći “Ja te volim.”

– Mi na tim radionicama radimo na tome da se to promeni. U početku one nisu omiljeno mesto susreta jer na njima ljudi izlaze iz zone komfora, ali su rezultati nakon svega sjajni, a osećaj fenomenalan – objašnjava Dragana dodajući da nikad nije rano ili kasno krenuti sa ovim edukacijama kako za decu, tako i za odrasle.

– Ljudi mnogo toga rade samo zato što je to društveno prihvatljivo, jer tako treba i na taj način poništavaju ono što jesu. Deca će naučiti engleski, balet i tenis, ali ono što ponesu od kuće i što nose u sebi ne mogu naučiti na tim časovima. U programu Relax kids će dobiti sve, od motivacije do koncentracije.

Originalan intervju možete pročitati na bgonline.rs