learningville.rs

Ознака: odgoj

Објављено

Uključite mindfulness u svoju dnevnu rutinu

U prošlom tekstu sam se dotakla fraze „NEprisutno roditeljstvo“ ili „roditeljstvo sa delimičnom pažnjom“. Na osnovnu istraživanja možemo imati uvid kako to utiče na decu, ali zapravo šta je to što možemo učiniti da budemo svesniji i prisutniji???

Šta možete učiniti da ostanete usredsređeni?

Svi možemo imati koristi od zdrave doze pažljivosti ili od ideje da budemo u sadašnjem trenutku. Biti svestan okoline, čak ako je to i nekoliko minuta svakog dana, može biti emocionalno i psihološki korisno za vas i vašu decu.

Biti pažljiv može biti i mnogo teže nego što zvuči, ali postoji mnogo jednostavnih načina za izgradnju pažnje u našoj svakodnevnoj rutini:

  • Pet „zlatnih minuta“. Ova tehnika se često koristi u porodičnoj terapiji. Roditelji svakom detetu posvećuju 5 minuta nepodeljene pažnje dnevno. Bilo da se igrate, grlite, čitate priču ili plešete, dajte prednost kvalitetnom provodu sa svojim detetom svaki dan.
  • Zagrljaji! Fizički kontakt može da učini dete sigurnim i ima direktan uticaj na sposobnost vašeg mališana da razvija osećaj vezanosti.
  • Ostavite mobilne telefone na stranu tokom porodičnog vremena.
  • Kada nadgledate svoju decu, aktivno učestvujte u igri. Zapazite, predložite nove igračke ili pohvalite njihova ostvarenja, ma kako mala.
  • Učestvujte. Sedite na pod i uđite u akciju! Provodeći kvalitetno vreme sa svojim mališanom ojačaćete vezu i pružite važne kognitivne povratne informacije.
  • Budite radoznali. Monotonija svakodnevne rutine nas može zaslepiti od posmatranja svega što se događa oko nas. Tokom ovih ranih razvojnih godina vaše dete se svakodnevno menja .Ne propustite to. Odvojite nekoliko minuta da biste se divili rastu vašeg deteta.

 

U toku je prijavljivanje za besplatnu online edukaciju „Prisutno roditeljstvo“ koja će vam pomoći da osvestite sve što je potrebno kako biste postali svesni šta je to što je potrebno vašoj deci ali i vama.

Prijavite se popunjavam linka koji se nalazi na našoj instagram strani (@learningville.rs)

Teskt preuzet sa blog.kinedu.com

 

Do skorog čitanja,

Dragana

Објављено

Zašto treba razvijati empatiju kod dece?

Živimo u vremenu gde istovremeno možemo čuti da je sve  zastupljenije vršnjačko nasilje među decom, a s druge strane kako se je grupa dece skupila da pomogne drugu koji je bolestan. Kao prosvetni radnik ali i kao roditelj imam prilike da se uverim da ove dve krajnosti postoje i da je to realnost u kojoj živimo.

Svesno ili ne, ne možemo a da se ne zapitamo koja je uloga roditelja u ovakvim situacijama. Kako je izgledalo vaspitanje i odgoj deteta koje se ponašalo agresivno i nasilinički, a kako se ophode roditelji dece koja su spremna da žrtvuju ili svoje vreme ili svoje omiljene predmete da prikupe sredstva za nekog drugara koji je u teškoj situaciji?

Da li se empatija uči ili je nasledna?

Imamo istraživanja koja nam pokazuju da bebe već u porodilištu pokazuju znake empatije reagujući na plač druge bebe. Ali je jako važna i uloga roditelja i okruženja za razvoj empatije. Deca već od druge godine mogu da počnu da uče da razvijaju empatiju. Iako su tada u egoističnoj fazi, primerenim aktivnostima za uzrast polako se može podsticati prepoznavanje tuđih raspoloženja i emocija i adekvatno reagovanje na njih. Roditelji i deca su važna spona razvoja i sazrevanja.

Kako razvijati empatiju kod dece?

  • Roditeljstvo na osnovu primera

Pošto mi zastupamo tezu da je najbolji odgoj sopstvenim primerom, time se vodimo i kada govorimo o empatiji. Kao roditelji, učitelji, nastavnici imamo odgovornost da učimo decu ovom značajnom veštinom. Možete deci čitati priče, pevati, crtati ali ako posle toga ismevate nekoga ko plače ili je tužan ili ako šutnete psa na ulici onda sve to što ste radili pada u vodu. Ako niste svesni sebe i svojih postupaka, posmatrajte svoje dete i upoznaćete sebe. Nemojte se kriviti, već shvatite to kao dar i svakim danom menjajte ono što vam se ne dopada.

  • Svesnost o emocijama

Da bi našu decu edukovali o emocijama, najpre moramo sebe. Pričajte sa decom o njihovim osećanjima, pomozite im da ih označe. Ako nauče raznovrsnost svih emocija onda će lakše znati šta osećaju u trenutku ali će i moći i da osete empatiju prema drugima. Roditelji su najpre fokusirani da decu nauče da pišu, čitaju, recituju dok o emocijama niko ne govori. A onda kada dete preplave emocije, ono ne zna šta će sa njima a u istoj klopci se nalaze i roditelji. Verujemo da je emocionalna inteligencija podjednako važna kao i intelelektualna, jer su emocije te sa kojima će naša deca ceo život biti. Ako ih na početku života naučimo da znaju kako se osećaju i šta da učine u različitim situacijama daćemo im veliki dar.

Više o emocionalnoj ineteligenciji

Emocionalna inteligencija? Šta je to?

 Imajući u vidu sve veći broj maloletnih nasilnika, pitanje nedostatka i potiskivanja empatije kod dece postaje sve aktuelnije. Stoga je pred roditeljima veoma odgovoran zadatak: usađivanje, negovanje i razvijanje empatije kod dece kao kamena temeljca u vaspitanju i izgradnji dobrog karaktera. Nasilje u školama i maloletnička delikvencija su prilično izraženi tako da će emocionalno opismenjavanje uskoro postati jednako neizbežno kao učenje jezika ili matematike.

Naš program je upravo okrenut ka razvijanju emocionalne inteligencije. Na časovima sa decom radimo na razvijanju empatije, svesnosti, samopouzdanja, pozitivnog razmišljanja i stava.

Zahvaljujući našem iskustvu u praksi kreirale smo dečju igru za razvoj empatije i pozitivnog razmišljanja. Naručite je na sajtu www.learningville.rs.

Više o našim časovima i programima

https://learningville.rs/program-za-decu-programi/

Do sledećeg čitanja,

Dragana

Објављено

Šta garantuje uspeh?

 

Psiholog na Univerzitetu Harvard Hauard Gardner (Howard Gardner), govoreći o dosadašnjim problemima sagledavanja IQ-a savetuje:

Manje vremena treba provoditi u procenjivanju dece, a više u prepoznavanju njihovih prirodnih darova i sposobnosti, pomažući im da te darove prihvate i da upravo njih razvijaju. Postoji na stotine načina da se postigne uspeh i mnogo je različitih sposobnosti koje će nam u tome pomoći.

Gardner i njegovi saradnici su se složili da su emocionalne i društvene sposobnosti od suštinske važnosti u životnim situacijama.

Takođe, njegova istraživanja govore o tome da mnogi ljudi niske emocinalne inteligencije, a čiji je IQ 160, rade za ljude čija je emocionalna inteligencija znatno razvijenija, iako im IQ iznosi jedva 100.

Pet područja emocionalne inteligencije

  • Spoznaja čovekovih emocija ili samosvest, tj. prepoznavanje sopstvenih osećanja;
  • Upravljanje emocijama, odnosno sposobnost zasnovana na samosvesti;
  • Samomotivacija, čija je osnova upravljanje emocijama u svrhu postizanja određenog cilja;
  • Prepoznavanje emocija u drugima ili empatija;
  • Umeće održavanja međusobnih odnosa;       

Iako se ljudi međusobno razlikuju prema razvijenosti područja emocionalne inteligencije, važno je imati na umu da se ti aspekti mogu popravljati i razvijati, budući da svaki od njih predstavlja reakcije i navike koje mogu da se menjaju i usavršavaju.

Ono što garantuje uspeh je svakako razvijanje svih aspekata emocionalne inteligencije. Nadam se da vam se odgovor svideo zato što je onda rešenje u vašim rukama. Sva pet područja EI možete početi da razvijate u bilo kom dobu života. 

Kada sam ja ovo shvatila, za mene su to bile dobre vesti, a za vas?

Ako želite da saznate kako da razvijate svoju ili emocionalnu inteligenciju vašeg deteta pišite na 88learningville@gmail.com.

Više o našim programima

https://learningville.rs/program-za-decu-programi/

Do skorog čitanja,

Dragana

 

Објављено

IQ vs EQ – To je pogrešno pitanje

Od kada Danijel Goleman predstavio koncept emocionalne inteligencije, posle izvesnog vremena počeli smo da je upoređujemo sa kognitivnom. Devetesetih smo zahvaljujući njemu shvatili da nam je za uspeh potrebno još nešto osim IQ. 

Još je Aristotel, proučavajući odrednice dobrog života, tvrdio da je za čoveka pravi izazov usklađivanje emocionalnog sa intelektualnim životom. Uspeh u našem životu ne zavisi nužno od visine koeficijenata naše logičke inteligencije. Štaviše, faktorima koji određuju uspeh IQ doprinosi u samo 20% slučajeva, dok se u čak 80% slučajeva radi o drugim uticajima.

Koliko često vam se desilo da se zapitate zašto se pojedini inteligentni ljudi loše snalaze u međuljudskoj odnosima? Iako je visina IQ-a genetski predodređena – što nas može ili obeshrabriti ili neosnovano “uzvisiti” – osobe visokog IQ-a neretko podbace, dok one s osrednjim IQ-om izuzetno napreduju u društvu.

Razlog tome je jednostavan: osoba visokog koeficijenta logičke nema nužno i visok koeficijent emocionalne inteligencije zaslužne za društveni uspeh.

IQ vs EQ – Zašto je bitno šta merimo?

I napredak i problemi digitalne ere logičan su zaključak 100 godina posvećenih kognitivnoj inteligenciji. Šta bi moglo proizaći iz 100 godina posvećenih emocionalnoj inteligenciji – ili još bolje, kada bi se posvetili razvijanju obe?

Zamislite sada svet koji je 100 godina posvetio proučavanju emocija, razumevanju istih, načinima kako da prevaziđu neželjene emocije i kako da razviju empatiju. Zamislite svet u kome ljudi vole i prihvataju sebe oni kakvi kavi su a istovremeno rade na sebi da bi bili srećniji, ispunjeniji, smireniji i zahvalniji.

Vaspitavani smo i učeni da ne smemo plakati u javnosti, da je to za devojčice a i devojčice osećaju stid dok to rade jer čuju „Nemoj da plačeš, vidi kako te gleda ona seka i smeje ti se sada…“ ili „Nemoj da plačeš, baš si ružna dok plačeš“. 

Odrastali smo tako da krijemo svoja osećanja, da ih guramo pod tepih kako bi bili društveno prihvatljivi. Digitalna era nam je udarila fatalni nokaut sa društvenim mrežama gde smo pod konstatnim pritiskom da živimo savršen život, savršeno izgledamo, savršeno jedemo, savršeno putujemo, imamo savršenu vezu i naravno savršeno dete koje već sa tri računa napamet do 1000.

Da bi bili uspešni trebalo bi negovati obe inteligencije i raditi na sebi u onoj meri koliko nam je potrebno. To bi bio jedan „custom made“ način života gde bi dodavali delove koji su nam potrebni kako bi došli do života kakvog želimo. Zato nije bitno šta merimo nego šta nam je potrebno…. 

Što se tiče razvijanje emocionalne inteligencije kod dece možete početi još dok su u stomaku, sa jednim velikim preduslovom da razvijate svoju.

 

Do sledećeg čitanja,

Dragana

Roditeljstvo je poziv za rad na sebi.

Ako želiš da primaš mejlove o roditeljstvu, zdravom emocionlanom razvoju, da saznaš kako da se osećaš bolje u svojoj koži i da budeš deo zajednice žena koje će ti pružiti podršku, prijavi se besplatno na newsletter.

Prijavi se