I deca su pod stresom

Anksioznost u školskim klupama

Da li smo kao roditelji svesni da su i naša deca pod stresom u školi kao što smo i mi na poslu?

Da li smo svesni pritiska pod kojim su dok stiču osnovno obrazovanje ili ne želimo da otvorimo tu temu nadajući se da će samo proći… Ti pritisci su svakako stvarni.

Istraživanja pokazuju da su se tokom dvogodišnjeg perioda pojavili napadi stresa, anksioznosti i panike u 78% osnovnih škola, sa 76% povećanjem straha od akademskog neuspeha i 55 % povećanja depresija.

Tokom školovanja deca su sistematski pod pritiskom koji je uporediv sa nivoom stresa koji doživljavaju odrasli. Razlika je u tome što su odrasli dovoljno emocionalno pismeni i znaju načine kako da se oslobode stresa, a kad to nije slučaj, postoje jasni i definisani putevi i mogućnosti za pomoć. Učiti decu da budu emocionalno svesna, pismena i otporna je neverovatno važno.

Kako možemo da pomognemo deci da se izbore sa stresom?

    1. Možemo da uvedemo mindfluness kao našu i dečiju rutinu. Šta je to mindfulness i kako ga praktikovati sa decom možete pogledati ovde

Mindfulness za decu

Šta je to Mindfulness?

Šest načina da naučite decu mindfulness-u

 

Zašto je važno da radimo mindfulness?

Postoji mnogo dokaza o prednostima mindfulness-a ili vežbama svesne pažnje, uključujući i neurološke dokaze da se negativni putevi (sinapse) u mozgu mogu zameniti za samo nekoliko nedelja pozitivnim putevima (sinapsama).

Kroz svakondevno praktikovanje deca će naučiti kako da slušaju svoj unutrašnji glas, kako da se smire, kako da ne reaguju ishtrino kao i da razviju empatiju i saosećanje. Vežbe takođe stimulišu neurogenezu, stvaranje novih neurona u mnogim oblastima mozga, uključujući hipokampus koji je važan u učenju i pamćenju, a takođe je uključen u emocije.

   2. Radite vizualizaciju sa decom

Vizualizacija je poznata kao vitalno sredstvo za optimalan razvoj mozga za učenje socijalnih i samoupravnih veština i kognitivne fleksibilnosti (kreativnost).

Naučne studije pokazuju da redovno praktikovanje vizualizacije može:

  • Dovesti do talasa neurotransmitera dopamina koji može povećati motivaciju, posvećenost i pažnju
  • Ojačati imuni sistem kroz oslobađanje DHEA hormona i proteina
  • Povećati neuroplastičnost veza u mozgu. Deca mogu bukvalno da reprogramiraju svoj mozak razmišljajući pozitivnije i fokusirajući se na pozitivne misli
  • Boriti se protiv efekata negativnih osećanja

Zato je važno da „obučimo“ mozak da razmišlja pozitivnije kako bismo znali kako da se nosimo sa negativnim mislima, a da ih ne poričemo.

Naučne studije su pokazale da vizualizacija:

  • Formira kompleksne moždane veze u različitim područjima mozga – „neuroplastičnost“ pri čemu se mozak oblikuje kroz redovnu praksu
  • Poboljšava performanse dece u opuštanju sopstvenog tela i uma, upravljanju emocijama, ostvarivanju kreativnih ideja i fizičkih performansi dok se mozak priprema i telo reaguje kao da stvarno doživljava
  • Povećava nivoe endorfina da stvori osećaj „osećam se dobro“
  • Smanjuje nivo kortizola, pa smanjuje stres
  • Povećava opuštanje
  • Pomaže deci da nakon imaju više energije i ojačaju

Na našem instragam profilu imate u delu IGTV snimljene vizualizacije za decu kao i mindfluness za decu. 

Elem, da bi nam deca bila emocionalno zdrava, preduslov je da i mi budemo. 

P.S. Ovi koraci će vam sigurno promeniti život, ali postoji jedna začkoljica, morate da ih praktikujete svakodnevno.

Za sva pitanja, slobodno mi pišite.

Čitamo se u sledećem tekstu,

Dragana