Japanski „čajni um“

Dok sam živela u Japanu imala sam tu čast da prisustvuju pravoj čajnoj ceremoniji u tradicionalnoj japanskoj kući. Svakako pre mog boravka i studiranja u Tokiju, studirajući japanologiju bila sam upoznata sa pravilima i značenjem iste. Međutim, tek nalog svog iskustva zapravo sam shvatila da tu leži cela filozofija umetnosti meditacije i sadašnjeg trenutka.

     

Emocionalna alhemija

Dok sam čitala knjigu Emocionalna alhemija, B. Goleman nisam mogla da se oduprem sećanju i uspomenama. Evo kako Benet to vidi i kako nam japanska kultura može pomoći da živimo u sadašnjem trenutku. Na putu svesnosti i rada na sebi svakako mi je pomoglo znanje japanske kulture i religije. 

Isceljujuća moć sabranosti


„Izraz “čajni um” odnosi se na zenu slične osobine svesnosti inspirisane japanskom čajnom ceremonijom – na harmoniju i jednostavnost, um budan ali i opušten, jasnu pažnju usmerenu na sadašnji trenutak. Tokom čajne ceremonije pažnja se fokusira na sadašnjost, dok se naslađujemo suptilnim detaljima: ukusom čaja, mirisom upaljenih štapića, zvukom metlice kojom domaćin meša prah zelenog čaja u potopljenoj vodi. — Usporavamo, kako bismo bili u stanju da uočimo eleganciju pokreta, nemu komunikaciju, jednostavnost prostorije, lepotu svakog objekta koji se koristi u čajnoj ceremoniji. Um postaje sve više ispražnjen i svaki pokret postaje sve puniji. Smeštena u vanvremenosti, pažnja se sjedinjuje sa svakim trenutkom. 

Čajna prostorija 

U čajnom prostoriji niko ne nosi sat. Zaboravljate na vreme, usidrivši se u sadašnjem trenutku. Nema ničeg drugog za raspravu izuzev onoga što se direktno odnosi na čajno iskustvo koje je pred nama. Nigde drugde ne treba biti sem u sadašnjosti.  Isto ste toliko prisutni u ogoljenom trenutku i kada ste izvan čajne prostoriji, u čajnoj kuhinji, gde pripremate i čistite. Niko vas tu ne vidi, ali vi održavate sabranu svesnost kao da poslužujete šolju čaja svojim gostima u čajnoj prostoriji.

A kada ovo vanvremeno prisustvo proširimo i izvan čajne sobe, na sam život, to nas inspiriše na još veću svesnost. Prisutniji smo u svakodnevnim iskustvima: ukoliko smo do kraja sa svakim trenutkom, ne jurimo iz jednog u drugi, niti se zadržavamo u prethodnom, već jednostavno bivamo probuđeni za sadašnjost.

Pre nekoliko godina kao učenica čajne ceremonije doživela sam da se ovakav čajni um proširi sve češće i izvan čajne prostorije u moj svakodnevni život, čak i na Menhetnu, gde sam učila ceremoniju. Napuštajući školu, koračajući sabrano gradskim ulicama, ustanovila sam da gradski kolaž načinjen od zvukova, prizora, mirisa i drugih senzacija više ne odvlači moj um istovremeno na više strana. Umesto toga, moja čula sve to registruju, jedno po jedno, posmatram stvari kako dolaze i prolaze, osećajući negde u svom središtu ushićenje za svaku od njih… a onda dođe iskušenje saobraćajnog špica u podzemnoj železnici!

Meditativne veštine

Mi čajnu ceremoniju ili druge japanske veštine nismo učili da bismo postigli sabranost, ali ove meditativne veštine zaista nude jedan model kako da u svoje aktivnosti i unutrašnji život unesemo više fokusirane osećajnosti.
Ukoliko praktikujemo meditaciju sabranosti, mi svaku svoju aktivnost možemo poboljšati jednim stavom pažljivog prisustva. Ogromna je razlika između ispijanja jutarnje šolje čaja sa punom pažnjom i njenog ispijanja dok
smo istovremeno okupirani planovima za dan koji je pred nama.

Ista ovakva svesnost može se uključiti i u to kako  se odnosimo prema emocijama. Naše emocionalne reakcije često nas odvraćaju od sadašnjeg trenutka, ispunjavaju nam um neprekidnim tokom misli o nekom drugom
vremenu i mestu, ispunjavaju nam telo burnim osećanjima. Vanvremeno prisustvo čajnog uma, kao oblik sabranosti, nudi direktan protivotrov ovom unutrašnjem metežu.“ B. Goleman, Emocionalna alhemija

 

Do skorog čitanja,

Dragana

Japanski vrtić Fuđi

Filozofija Fuđi vrtića je „Iskustvo se ne može naučiti“. Deca uče iz sopstvenih grešaka, dolazeći do rešenja sami na svoj način. 

Dok sam studirala u Japanu, imala sam više puta prilike da, zajedno sa svojim kolegama i profesorima, posetim osnovne škole i vrtiće. Iako sam tada već bila master japanolog i znala sam o njihovom školskom sistemu, svaki put bih se iznova iznenadila kada bih videla kako se oni ponašaju u školi, kakve su im navike, na koji način se obraćaju 先生 (sensei) učitelju, i uopšte njihov način života.

Kada kažemo Japan verovatno mnogi pomisle na stroga pravila, disciplinu, uspeh zahvaljujući upravo toj disciplini, a kada kažemo zapad pomislimo na slobodu i kreativnost. Iako postoji paradigma da je razlika između istoka i zapada upravo u toj slobodi i kreativnosti, vrtić Fuđi u Tokiju zapravo je ruši.

Kakav je to vrtić Fuđi?

Misija vrtića  je „Stvoriti srećnu budućnost“. Veruju da će to biti moguće negovanjem onih koji to budu mogli da ostvare. Japanci žele da njihova deca odrastaju u odrasle koji aktivno doprinose društvu. Ono što najviše uvažavuju je „dečiji razvoj.“

Kampus, ljudi, tlo, životinje, drveće, trava, pesak, bunari … sve su to alati da se deca razvijaju. Deca se dinamički uključuju u svoje okruženje kroz koje otkrivaju „svoje moći“ i okrenuti su ka nezavisnosti.

Vrtić Fuđi je stvorio od svog prostora „prostor“ za dečiji razvoj. Trčanje na krovu eliptičnog oblika i namerno stvaranje neravnog polja dizajnirano je za jačanje dečijih tela. Napravili su okruženje koje otkriva „sposobnost samorazvoja“ koju deca iznutra poseduju.

Montesori Edukacija

U vrtiću Fuđi pedagoška metoda se kontinuirano zasniva na Montessori obrazovanju od kada su otvoreni pre oko 50 godina. To je naučni program koji usavršava „Sposobnost negovanja sebe“ koje dete instinktivno zna kako da uradi.

Obrazovanje na engleskom

Ne znam koliko ste upoznati ali mali broj Japanaca se služi engleskim jezikom. Postoji više razloga za to ali o tome ću pisati u nekom drugom postu. Zbog toga je roditeljima jako važno da deca počnu učiti engleski još u vrtiću.

 Vrtić Fuji ima oko 15  nastavnika engleskog jezika koji svakodnevno rade na podsticanju razvoja drugog jezika.

Interakcija sa prirodom / vannastavne aktivnosti

Okolina je najveći učitelj i daje deci širok izbor različitih elemenata. Sposobnost da iskuse ukus, miris i osećaj sezone je najvažnija stvar. Tokom cele godine, vrtić Fuđi je okruženje gde se deca mogu igrati u prirodi usred drveća, zemlje i na vetru.

Deci je dozvoljeno da prave buku

Vrtić Fuđi je poseban i po tome što zapravo prave učionice ne postoje, ali svaki vaspitač ima svoj kutak u kome radi sa svojom decom. Krov služi kao glavno dečije igralište. Postoje tri drveta koja rastu kroz krov na koja deca mogu slobodno da se penju. Zbog sigurnosti, sigurnosne mreže postoje između drveća i krova u slučaju da neko dete padne, što deca namerno i čine. Deca imaju slobodu za trčanje, igru i kretanje.

Dizajn vrtića je napravljen tako da deca nisu prezaštićena, napravljen je minimalan broj rukohvata. Penjalice, ljuljaške i ostale sprave koje smo navikli da vidimo po parkovima ovde ne postoje.

Njihova filozofija je pustite ih da izađu napolje. Da padnu. Da ustanu i opet trče. Onda će naučiti kako da pripaze sami sebe.

Da li biste želeli da ovakav vrtić postoji i u Srbiji?

 

Do sledećeg čitanja,

Dragana