Dok sam živela u Japanu imala sam tu čast da prisustvuju pravoj čajnoj ceremoniji u tradicionalnoj japanskoj kući. Svakako pre mog boravka i studiranja u Tokiju, studirajući japanologiju bila sam upoznata sa pravilima i značenjem iste. Međutim, tek nalog svog iskustva zapravo sam shvatila da tu leži cela filozofija umetnosti meditacije i sadašnjeg trenutka.
Emocionalna alhemija
Dok sam čitala knjigu Emocionalna alhemija, B. Goleman nisam mogla da se oduprem sećanju i uspomenama. Evo kako Benet to vidi i kako nam japanska kultura može pomoći da živimo u sadašnjem trenutku. Na putu svesnosti i rada na sebi svakako mi je pomoglo znanje japanske kulture i religije.
Isceljujuća moć sabranosti
„Izraz “čajni um” odnosi se na zenu slične osobine svesnosti inspirisane japanskom čajnom ceremonijom – na harmoniju i jednostavnost, um budan ali i opušten, jasnu pažnju usmerenu na sadašnji trenutak. Tokom čajne ceremonije pažnja se fokusira na sadašnjost, dok se naslađujemo suptilnim detaljima: ukusom čaja, mirisom upaljenih štapića, zvukom metlice kojom domaćin meša prah zelenog čaja u potopljenoj vodi. — Usporavamo, kako bismo bili u stanju da uočimo eleganciju pokreta, nemu komunikaciju, jednostavnost prostorije, lepotu svakog objekta koji se koristi u čajnoj ceremoniji. Um postaje sve više ispražnjen i svaki pokret postaje sve puniji. Smeštena u vanvremenosti, pažnja se sjedinjuje sa svakim trenutkom.
Čajna prostorija
U čajnom prostoriji niko ne nosi sat. Zaboravljate na vreme, usidrivši se u sadašnjem trenutku. Nema ničeg drugog za raspravu izuzev onoga što se direktno odnosi na čajno iskustvo koje je pred nama. Nigde drugde ne treba biti sem u sadašnjosti. Isto ste toliko prisutni u ogoljenom trenutku i kada ste izvan čajne prostoriji, u čajnoj kuhinji, gde pripremate i čistite. Niko vas tu ne vidi, ali vi održavate sabranu svesnost kao da poslužujete šolju čaja svojim gostima u čajnoj prostoriji.
A kada ovo vanvremeno prisustvo proširimo i izvan čajne sobe, na sam život, to nas inspiriše na još veću svesnost. Prisutniji smo u svakodnevnim iskustvima: ukoliko smo do kraja sa svakim trenutkom, ne jurimo iz jednog u drugi, niti se zadržavamo u prethodnom, već jednostavno bivamo probuđeni za sadašnjost.
Pre nekoliko godina kao učenica čajne ceremonije doživela sam da se ovakav čajni um proširi sve češće i izvan čajne prostorije u moj svakodnevni život, čak i na Menhetnu, gde sam učila ceremoniju. Napuštajući školu, koračajući sabrano gradskim ulicama, ustanovila sam da gradski kolaž načinjen od zvukova, prizora, mirisa i drugih senzacija više ne odvlači moj um istovremeno na više strana. Umesto toga, moja čula sve to registruju, jedno po jedno, posmatram stvari kako dolaze i prolaze, osećajući negde u svom središtu ushićenje za svaku od njih… a onda dođe iskušenje saobraćajnog špica u podzemnoj železnici!
Meditativne veštine
Mi čajnu ceremoniju ili druge japanske veštine nismo učili da bismo postigli sabranost, ali ove meditativne veštine zaista nude jedan model kako da u svoje aktivnosti i unutrašnji život unesemo više fokusirane osećajnosti.
Ukoliko praktikujemo meditaciju sabranosti, mi svaku svoju aktivnost možemo poboljšati jednim stavom pažljivog prisustva. Ogromna je razlika između ispijanja jutarnje šolje čaja sa punom pažnjom i njenog ispijanja dok
smo istovremeno okupirani planovima za dan koji je pred nama.
Ista ovakva svesnost može se uključiti i u to kako se odnosimo prema emocijama. Naše emocionalne reakcije često nas odvraćaju od sadašnjeg trenutka, ispunjavaju nam um neprekidnim tokom misli o nekom drugom
vremenu i mestu, ispunjavaju nam telo burnim osećanjima. Vanvremeno prisustvo čajnog uma, kao oblik sabranosti, nudi direktan protivotrov ovom unutrašnjem metežu.“ B. Goleman, Emocionalna alhemija
Do skorog čitanja,
Dragana
