I deca su pod stresom

Anksioznost u školskim klupama

Da li smo kao roditelji svesni da su i naša deca pod stresom u školi kao što smo i mi na poslu?

Da li smo svesni pritiska pod kojim su dok stiču osnovno obrazovanje ili ne želimo da otvorimo tu temu nadajući se da će samo proći… Ti pritisci su svakako stvarni.

Istraživanja pokazuju da su se tokom dvogodišnjeg perioda pojavili napadi stresa, anksioznosti i panike u 78% osnovnih škola, sa 76% povećanjem straha od akademskog neuspeha i 55 % povećanja depresija.

Tokom školovanja deca su sistematski pod pritiskom koji je uporediv sa nivoom stresa koji doživljavaju odrasli. Razlika je u tome što su odrasli dovoljno emocionalno pismeni i znaju načine kako da se oslobode stresa, a kad to nije slučaj, postoje jasni i definisani putevi i mogućnosti za pomoć. Učiti decu da budu emocionalno svesna, pismena i otporna je neverovatno važno.

Kako možemo da pomognemo deci da se izbore sa stresom?

    1. Možemo da uvedemo mindfluness kao našu i dečiju rutinu. Šta je to mindfulness i kako ga praktikovati sa decom možete pogledati ovde

Mindfulness za decu

Šta je to Mindfulness?

Šest načina da naučite decu mindfulness-u

 

Zašto je važno da radimo mindfulness?

Postoji mnogo dokaza o prednostima mindfulness-a ili vežbama svesne pažnje, uključujući i neurološke dokaze da se negativni putevi (sinapse) u mozgu mogu zameniti za samo nekoliko nedelja pozitivnim putevima (sinapsama).

Kroz svakondevno praktikovanje deca će naučiti kako da slušaju svoj unutrašnji glas, kako da se smire, kako da ne reaguju ishtrino kao i da razviju empatiju i saosećanje. Vežbe takođe stimulišu neurogenezu, stvaranje novih neurona u mnogim oblastima mozga, uključujući hipokampus koji je važan u učenju i pamćenju, a takođe je uključen u emocije.

   2. Radite vizualizaciju sa decom

Vizualizacija je poznata kao vitalno sredstvo za optimalan razvoj mozga za učenje socijalnih i samoupravnih veština i kognitivne fleksibilnosti (kreativnost).

Naučne studije pokazuju da redovno praktikovanje vizualizacije može:

  • Dovesti do talasa neurotransmitera dopamina koji može povećati motivaciju, posvećenost i pažnju
  • Ojačati imuni sistem kroz oslobađanje DHEA hormona i proteina
  • Povećati neuroplastičnost veza u mozgu. Deca mogu bukvalno da reprogramiraju svoj mozak razmišljajući pozitivnije i fokusirajući se na pozitivne misli
  • Boriti se protiv efekata negativnih osećanja

Zato je važno da „obučimo“ mozak da razmišlja pozitivnije kako bismo znali kako da se nosimo sa negativnim mislima, a da ih ne poričemo.

Naučne studije su pokazale da vizualizacija:

  • Formira kompleksne moždane veze u različitim područjima mozga – „neuroplastičnost“ pri čemu se mozak oblikuje kroz redovnu praksu
  • Poboljšava performanse dece u opuštanju sopstvenog tela i uma, upravljanju emocijama, ostvarivanju kreativnih ideja i fizičkih performansi dok se mozak priprema i telo reaguje kao da stvarno doživljava
  • Povećava nivoe endorfina da stvori osećaj „osećam se dobro“
  • Smanjuje nivo kortizola, pa smanjuje stres
  • Povećava opuštanje
  • Pomaže deci da nakon imaju više energije i ojačaju

Na našem instragam profilu imate u delu IGTV snimljene vizualizacije za decu kao i mindfluness za decu. 

Elem, da bi nam deca bila emocionalno zdrava, preduslov je da i mi budemo. 

P.S. Ovi koraci će vam sigurno promeniti život, ali postoji jedna začkoljica, morate da ih praktikujete svakodnevno.

Za sva pitanja, slobodno mi pišite.

Čitamo se u sledećem tekstu,

Dragana

Polazak u školu

Dragi učitelji, nastavnici i profesori,

Pišemo vam zato što uspeh našeg deteta u školi malo drugačije merimo u našoj porodici i želeli smo da budete svesni na koji način mi verujemo u našu ćerku. Ne šaljemo je u školu da postane najpametnija ili najbolja u bilo čemu. Nećemo meriti njen uspeh po rezultatima na testovima ili ocenama u elektronskom dnevniku. Sve dok ona uči i usavršava se, mi dajemo najvišu ocenu za njen trud.

Zapravo je šaljemo u školu kako bi mogla da vežba da postane otporna i samopouzdana. Tamo gde može da nauči kako da se nosi sa razočaranjem, da rizikuje, prihvati nove izazove, da padne i da ponovo ustane.

Da bi postala takva, znamo da su neuspesi i greške neoizostavani proces i znamo da će ih iskusiti u toku ove školske godine.

I zato se nadamo da će napraviti puno grešaka.
Nadamo se da će se boriti sa novim rečima, idejama i jednačinama.

Očekujemo da će sumnjati u sebe i svoje sposobnosti i da će se najverovatnije upoređivati sa drugarima iz razreda.

Takođe smo svesni da će imati onaj najveći strah da nije dovoljno dobra.

Nadamo se da će imati nove ideje, pokušati da uradi nove stvari a naročito one koje je plaše.

Verovatno će omanuti u mnogim od ovih stvari ove godine, a mi se radujemo tome! Ona ima sigurno mesto za sletanje i želimo da joj pokažemo da neuspeh nije toliko strašan i da uz pomoć podrške je sve mnogo lakše i moguće!

Nadamo se da će otkriti da je sve što je potrebno da bi bila uspešna već unutar nje i da je onakva kakva jeste dovoljna. Ne postoji test na zemlji koji bi mogao da ispita i oceni kakvo je ona neverovatno dete takva kakva jeste.
Primamljivo je ublažiti njen pad i zaštititi ga od razočaranja zbog neuspeha, ali pokušavamo da odgajamo devojku koja će postati hrabra, ljubazna, marljiva, zahvalna i otporna.

Shvatamo da ćete imati važnu ulogu u školi i u njenom životu ove godine. Pomozite nam da oblikujemo naše dete
na način gde će postati svesna sebe, svojih osećanja i osećanja drugih. Veoma smo zahvalni na doprinsu koji ćete dati u njenom odrastanju.

Cenimo sve što radite i veselimo se sjajnoj godini sa vama!

Zahvalni i ponosni roditelji

Povratak u školske klupe?! Kako će COVID-19 dugoročno uticati na mentalno zdravlje dece?

Jutros me je probudila poruka : „Dobro jutro, 1.9.2020. startujemo sa pripremama za predškolsko. Potrebna je velika sveska bez linija, u kockicama, lenjir, rezač, dvodelna pernica……“ Nisam iz prvog puta uspela sve da zapamtim, što od ranog jutra što od šoka da Tamina kreće u predškolsko. Početak nove školske godine može biti stresan i kada su okolnosti normalne, a kamoli u mesecima globalne pandemije. Preškolsko, za sada, sigurno počinje. Ali da li će škole? Kako će prvaci koji ni ne znaju šta znači škola i školska klupa? Kako će roditelji da organizuju posao i školu od kuće … Da li će raditi produženi boravak? To su pitanja koja su mi navrla čitajući poruku.

I roditelje i nastavnike brine sigurnost i zdravlje dece ali i i učenje i kako će se deca prilagoditi novoj normalnoj situaciji. S obzirom da sam i roditelj i nastavnik ne mogu da se ne zapitam kako da pomognemo i sebi i deci da prevaziđemo situaciji a da ostanemo emocionalno zdravi?!

Veoma je važno da shvatimo da će ovo što nam se dešava uticati na mentalno zdravlje dece i da kada se konačno vrate u školske klupe trebaće im puno emocionalne podrške.

Zbog svih novih mera koje se propisuju neki se roditelji brinu da će škola izgledati više kao zatvor, nego kao okruženje za učenje kada se njihova deca vrate u školske klupe, što postavlja pitanje:

Kako će COVID-19 dugoročno uticati na mentalno zdravlje dece?

Sada je važnije više nego ikad prepoznati važnost učenja o emocijama i šta razvijanje emocionalne inteligencije donosi deci. Ne samo zbog toga što će se lakše boriti sa stresom već zbog pozitivnog dugoročnog uticaja na mentalno zdravlje dece.

Veliki je procenat dece na koju je COVID-19 negativno uticao i to na traumatične načine:

  • Prenoešnje virusa na voljenu osobu
  • Lošija materjalna situacija zbog gubitka posla roditelja
  • Nisu bili u mogućnosti da dugo vreme vide članove svoje porodice
  • Viši nivo stresa roditelja
  • Deca nisu mogla da slave rođendane, druže se, idu u vrtić i igraju se na igralištu

Adam D. Brovn,  klinički docent na Odeljenju za dečiju i adolescentnu psihijatriju kaže : „Naše iskustvo može uveliko varirati na osnovu ne samo različitih nivoa izloženosti već i onoga što se dešava oko deteta. Moramo sagledati koje konkretne emocionalne i bihevioralne reakcije mogu ukazivati na traumatični stres kao što su trenutni stresori koji se dešavaju“.

Šta, kao roditelji, možemo da uradimo kako bi podržali našu decu da budu emocionalno zdrava?

  • Budite emocionalno i fizički dostupni svom detetu.
  • Ohrabrite svoje dete da priča sa vama o svojim osećanjima i mislima. 
  • Uvažite njihovu zabrinutost i pričajte sa njima o tome.
  • Poštujte detetove strahove bez obzira da li vam se čine „iracionalnim“.
  • Održavajte rutinu spavanja, jela i ostalih stvari koje radite kao porodica.
  • Omogućite deci, prilagođene uzrastu, da donose odluke, pružajući im osećaj sigurnosti i kontrole.

Naša deca mogu biti prestrašena zatvaranjem škola, socijalnim distanciranjem, nošenjem maski i promenama koje su domovi i škole doživeli zbog COVID-19.

Ali jedno je jasno; moramo priznati da je ovo za decu trauma. Traumatična iskustva mogu uticati na učenje, ponašanje i odnose u kući i školi. Da bi naša deca dostigla svoj akademski potencijal, prvo moramo videti „celo“ dete, dozvoliti mu da priča o osećanjima i pomoći mu da razvije društvene i emocionalne veštine koje će mu služiti ceo život.

Do skorog čitanja,

Dragana

IQ vs EQ – To je pogrešno pitanje

Od kada Danijel Goleman predstavio koncept emocionalne inteligencije, posle izvesnog vremena počeli smo da je upoređujemo sa kognitivnom. Devetesetih smo zahvaljujući njemu shvatili da nam je za uspeh potrebno još nešto osim IQ. 

Još je Aristotel, proučavajući odrednice dobrog života, tvrdio da je za čoveka pravi izazov usklađivanje emocionalnog sa intelektualnim životom. Uspeh u našem životu ne zavisi nužno od visine koeficijenata naše logičke inteligencije. Štaviše, faktorima koji određuju uspeh IQ doprinosi u samo 20% slučajeva, dok se u čak 80% slučajeva radi o drugim uticajima.

Koliko često vam se desilo da se zapitate zašto se pojedini inteligentni ljudi loše snalaze u međuljudskoj odnosima? Iako je visina IQ-a genetski predodređena – što nas može ili obeshrabriti ili neosnovano “uzvisiti” – osobe visokog IQ-a neretko podbace, dok one s osrednjim IQ-om izuzetno napreduju u društvu.

Razlog tome je jednostavan: osoba visokog koeficijenta logičke nema nužno i visok koeficijent emocionalne inteligencije zaslužne za društveni uspeh.

IQ vs EQ – Zašto je bitno šta merimo?

I napredak i problemi digitalne ere logičan su zaključak 100 godina posvećenih kognitivnoj inteligenciji. Šta bi moglo proizaći iz 100 godina posvećenih emocionalnoj inteligenciji – ili još bolje, kada bi se posvetili razvijanju obe?

Zamislite sada svet koji je 100 godina posvetio proučavanju emocija, razumevanju istih, načinima kako da prevaziđu neželjene emocije i kako da razviju empatiju. Zamislite svet u kome ljudi vole i prihvataju sebe oni kakvi kavi su a istovremeno rade na sebi da bi bili srećniji, ispunjeniji, smireniji i zahvalniji.

Vaspitavani smo i učeni da ne smemo plakati u javnosti, da je to za devojčice a i devojčice osećaju stid dok to rade jer čuju „Nemoj da plačeš, vidi kako te gleda ona seka i smeje ti se sada…“ ili „Nemoj da plačeš, baš si ružna dok plačeš“. 

Odrastali smo tako da krijemo svoja osećanja, da ih guramo pod tepih kako bi bili društveno prihvatljivi. Digitalna era nam je udarila fatalni nokaut sa društvenim mrežama gde smo pod konstatnim pritiskom da živimo savršen život, savršeno izgledamo, savršeno jedemo, savršeno putujemo, imamo savršenu vezu i naravno savršeno dete koje već sa tri računa napamet do 1000.

Da bi bili uspešni trebalo bi negovati obe inteligencije i raditi na sebi u onoj meri koliko nam je potrebno. To bi bio jedan „custom made“ način života gde bi dodavali delove koji su nam potrebni kako bi došli do života kakvog želimo. Zato nije bitno šta merimo nego šta nam je potrebno…. 

Što se tiče razvijanje emocionalne inteligencije kod dece možete početi još dok su u stomaku, sa jednim velikim preduslovom da razvijate svoju.

 

Do sledećeg čitanja,

Dragana

Upomoć! Kako pomoći detetu kada je ljuto, plačljivo i razdražljivo? I kako pomoći sebi?

Viče. Plače. Udara. Dere se. Histeriše.

Odgoj deteta koje proživljava snažne emocije i još uvek nema mehanizme suočavanja sa njima na odgovarajući način znači nepredvidivost, puno uspona i padova i celokupni porodični haos.

Puno roditelja se pita kako da se izbore sa stalnom zabranom. Zabranjuju lose ponašanje, zabranjuju slatkiše, gledanje u ekran. Roditelji danas su pred velikim izazovom, i sa onima sa kojim radim vidim da se ponekad osećaju bespomoćno .

“Ne možemo da imamo ni 5 minuta mira u kući. Nemoguće je da se složi sa sestrom. Pokušavamo sve čak i da dobije vremensko ograničenje da nešto uradi i ponovo ne uspe”

Pa, koji je najbolji način da pomognete detetu koje oseća ljutnju i pristupite upravljanju besom za decu?

Pomozite detetu koje je ljuto tako što ćete pronaći svoje okidače.

Promenite fokus ka unutra.

Ne prihvataju dobro baš svi roditelji kada im kažem da oni svojim unutrašnjim stanjima i osećajima utiču na svoje dete. U praksi mi se fokusiramo na dete ali ne na njegovo unutrašnje stanje, već na spoljašnje, na ponašanje.

Iako je korisno posmatrati ponašanje deteta kako biste bolje razumeli potrebu za upravljanje ponašanjem, brži način da napreduje ka miru u vašem domu i najefikasniji način da pomognete detetu da svlada ljutnju jeste da dobije svoju vlastitu emocionalnu zaštitu, prvo.

Bilo dete temperamento ili ne, vi kao roditelj postavljate ton porodičnog okruženja.

Vaše osetljivo dete je veoma usmereno na vašu energiju i posmatra (i oponaša posle) svaki vaš pokret .

Bez brige, iako se proces samorefleksije i upravljanja sopstvenim emocijama ne vrši preko noći, postoje neka jednostavna pitanja koja će vam pomoći na tom putu.

  1. Razmislite o svojim reakcijama i ponašanju dok se vaše dete bori sa “velikim” emocijama

Deca su po prirodi osetljiva i iskusiće mnogo emocionalnih uspona i padova. Dok su mali njihov centar za regulaciju emocija je još u izgradnji, i vi bi trebalo da budete njihov oslonac.

  1. Šta vas sprečava da budete onakakv roditelj kakav je potreban svom detetu u izazovnim situacijama?

Kada je vaše dete ljuto, ključno je da se pitate koje se emocije bude u vama? Kako se osećate, gde je emocija? Da li vas podseća ne neke situacije u detinjstvu? Da li se sećate reakcije vaših roditelja? I, ono što je ključno, kako biste vi želeli da ste sada dete da se vaš roditelj ponaša?

Da biste ste došli do tog pitanja u tim momentima trebalo bi da budete svesni. Kada kažem svesvni mislim da budete tu sada u ovom trenutku i da posmatrate sebe.

Za to će vam pomoći mindfulness. Više o tome pročitajte u članku „Šta je to mindfulness?“ koji se nalazi na našem blogu

  1. Kako da podržim svoje dete i kako da mu pomognem?

Unapred isplanirajte, mislite o situacijama koje su bile i kako biste sada odreogavali.

Već napravljen scenario u vašoj glavi pomoći će vam u situacijama kada vaše dete postane nervozno, razdražljivo i plačljivo. Nećete ući u zamku stresnog centra u mozgu, u kojoj je zapravo vaše dete.

Posle nekoliko nedelja razmišljanja o svojim emocijama, planiranja šta biste trebalo uraditi doneće vam osećaj da ste samouvereni i osnaženi.

Shvatićete zapravo da prava moć je u tome da kada je dete ljuto ili razdražljivo je da ga pogledate iznutra. Da ne pokušavate da kontrolišete spoljne faktore, nego da ga stvarno vidite.

Imate neku sugestiju ili izazovnu situaciju koju ne znate da rešite, pišite mi.

Menjajte svet tako što ćete početi od sebe.

 

 

Za vaše najviše dobro,

Dragana

Za emocionalnu zdravu decu koja će promeniti svet.

Emocionalna inteligencija? Šta je to?

 

Emocionalna inteligencija (EI) je sposobnost da se racionalno razmišljanje i osećanja usklade kako bi došli do optimalne odluke – što je ključno za uspešan odnos pre svega sa sobom ali i sa drugima. Na osnovu raznih istraživanja dokazano je da osobe sa visoko razvijenom emocionalnom inteligencijom su kasnije uspešniji i srećniji u privatnom životu ali i u poslovanju. Emocije su gorivo za učenje, odlučivanje, kreativnost i zdravlje.

Ali možda se sada pitate zašto je EI važna?

Važna je zato što je to onaj deo koji nam nedostaje u slagalici života. To je onaj osećaj kada smo zvanično uradili sve što se očekuje od nas, prema roditeljima, školi, fakultetu, kompaniji, državi a i dalje se osećamo kao da nam nešto fali. To je znak niskog koeficijenta EI.

Pitamo se ponovo ZAŠTO?

Emocije su jako vredne jer su to signali koji nam pomažu da shvatimo da li smo na pravom putu. Kada znamo kako da ih pre svega osvestimo, a onda naučimo kako da ih koristimo kroz život idemo mnogo lakše i usudila bih se reći, srećnije. Razvijanje emocionalne inteligencije počinje sa tri ključna pitanja:

Spoznaja ko smo? – Poznavanje sopstvenih emocija

Doslednost sebi i drugima? – Radimo ono što govorimo i razvijamo sposobnost za empatiju

Jasan cilj? – Sve što radimo radimo sa svrhom

Razvijanje EI pomaže deci, učenicima, odraslima da budu uspešniji u školi, u poslu i uopšte u životu. Za razliku od IQ – koeficijenta inteligencije koga možemo izmeriti, koeficijent emocionalne inteligencije nije moguće izmeriti. Iako naučnici godinama pokušavaju da naprave test to i dalje nije moguće. Istraživanja pokazuju da ako imate visok IQ verovatno ćete biti uspešni u školi, kasnije na poslu, i imati lepši i bogatiji život. Ali za to nije zaslužan samo IQ već i koeficijent emocionalne inteligencije. Ona je važna da bi se živeo dobar život – život u kome možete da uživate u svim bogastvima duha.

I dalje vam je nejasno, ili ne znate kako da saznate da li koristite svoje potencijale, pišite mi na 88learningville@gmail.com

Do skorog čitanja,
Dragana

Mindfulness za decu

Mindfulness je osećaj sunca na vašoj koži, osećaj slanih suza koje se kotrljaju niz vaše obraze, osećaj frustracije u vašem telu. Mindfulness doživljava i radost i jad kao takve i kada se pojave, a da pritom ne treba nešto da se preduzme ili da se ima neposredna reakcija ili mišljenje. Mindfulness usmerava vašu svest ovde i sada, u svakom trenutku. Eline Snel

 

Praktikovanje mindfulness-a ispunjava veliku potrebu da i roditelji i deca pronađu fizičku i mentalnu smirenost u ovom haotičnom vremenu. Ali smirenje samo po sebi nije dovoljno, potrebna je i svest.

Deca su po prirodi znatiželjna i radoznala. Žele da nauče puno novih stvari, brzo, odmah i sada. Deca  znaju da budu u sadašnjem trenutku i mogu da imaju izuzetan fokus.

Ali kao odrasli, deca su često previše zauzeta. Umorni su, lako im se pažnja prosipa i postaju nemirni. Deca su danas prezauzeta i nemaju vremena da samo „budu“. Rastu veoma brzo i ponekad moraju imati različite obrasce ponašanja u školi i kod kuće na društvenom i emotivnom nivou. Kada svemu ovome dodamo sve njihove obaveze i domaće zadatke, to ubrzo bude previše. Čini se da su stalno uključeni, ali gde je dugme za pauzu i gde je punjač?

Koji su pozitivni ishodi praktikovanja mindfulness-a?

Praktikovanjem mindfulness-a, deca nauče da zastanu na trenutak, da uhvate dah i da shvate šta im je u trenutku potrebno.

To im omogućava da izađu iz automatskog pilot režima, prepoznavajući impulse za ono što jesu i uče da prihvataju da nisu sve stvari u životu lepe. Uče da se fokusiraju i da budu prisutni za sve što rade. Deca uče da ne kriju ništa, već da razumeju šta je ono što im se dešava iznutra .

Zahvaljujući tome dobijaju veštine kao što su pažnja, koncentracija, fokus, strpljenje, poverenje i prihvatanje još u ranom detinjstvu što će im biti kamen temeljac za zdrav emocionlni i mentalni razvoj.

Kroz desetogodišnje iskustvo u radu sa decom i mladima najčešće pitanje koje mi postavlju i roditelji i mladi je kako da se skoncentrišem, nemam fokus, ništa mi nije interesatno. Uvek imam isti odgovor – praktikujte mindfulness. Mindfulness je promenio i moj život ali i život moje ćerke a na to sam najviše ponosna.

Želite odmah da „probate“ mindfulness, kliknite na video ispod. Uskoro će biti videa i na srpskom 🙂

Imaš pitanje ili želiš da sa mnom podeliš svoju priču,

Piši mi na 88learningville@gmail.com

 

Čitamo se u sledećem blogu,

Dragana

Emocionalna inteligencija za bolji život i efikasnije poslovanje

Emocionalna inteligencija ili EQ, je sposobnost da razumemo i kontrolišemo sopstvene emocije, i emocije ljudi oko nas. Ljudi sa visokim stepenom emocionalne inteligencije znaju šta osećaju, šta njihove emocije znače, i kako te emocije mogu uticati na drugog.

Kada pomislite na „savršenog roditelja“, „savršenog lidera“, „savršenog partnera“, šta vam pada na pamet?

Možda zamislite nekoga ko uvek ume da kontroliše svoj temperament, nezavisno od problema sa kojima se suočava. Ili možda nekog ko ima potpuno poverenje u svog zaposlenog ili svog menadžera, u svoje dete ili partnera; neko ko ume da čuje, sa kim je lako razgovarati, i onaj ko uvek donosi precizne i proverene odluke.

U ovom članku ćemo pokušati da objasnimo šta je emocionalna inteligencija, zašto je tako bitna za život i poslovanje, i možda i najbitnije, kako je primeniti i razviti je.

Šta je emocionalna inteligencija?

Emocionalna inteligencija ili EQ, je sposobnost da razumemo i kontrolišemo sopstvene emocije, i emocije ljudi oko nas. Ljudi sa visokim stepenom emocionalne inteligencije znaju šta osećaju, šta njihove emocije znače, i kako te emocije mogu uticati na drugog.

Emocionalna inteligencija ili EQ, je sposobnost da razumemo i kontrolišemo sopstvene emocije, i emocije ljudi oko nas. Ljudi sa visokim stepenom emocionalne inteligencije znaju šta osećaju, šta njihove emocije znače, i kako te emocije mogu uticati na drugog.

Uticaj emocionalne inteligencije na porodicu

Tokom odrastanja porodica je zadužena da nas nauči da treba biti dobar, lepo se ponašati u društvu i biti lepo vaspitan. Ali nas niko nije naučio kako da osvestimo naše emocije, emocije drugih, šta raditi u stresnim situacijama i kako biti zahvalan.

Porodica je stub svakog pojedinca, ali i društva. Veoma je značajno da su porodični odnosi skladni, da u porodici imamo ljubav, razumevanje, podršku, međusobno uvažavanje, dobru komunikaciju, kako bi svi članovi iste vodili srećan i sadržajan život. Sve ove osobine su zapravo produkt emocionalne inteligencije. Koliko je razvijena emocionalna inteligencija roditelja u manjoj ili većoj meri će biti razvijena i emocionalna inteligencija deteta, ne zbog naslednog faktora već zbog ponašanja samih roditelja. Međutim, dobra vest je da možemo razviti emocionalnu inteligenciju u bilo kom dobu života. Nikada nije kasno početi sa radom na sebi a onda i sa svojom decom.

Uticaj emocionalne inteligencije u poslovanju

Za lidere, imati razvijenu emocionalnu inteligenciju je esencija uspeha. Veoma lako možemo doći do odgovora zašto je to tako! Da li će više uspeti lider koji viče na svoje zaposlene kada je pod stresom, ili lider koji kontroliše svoje emocije i mirno nalazi rešenje?

Zahvaljujući Danijelu Golemanu, američkom psihologu popularnost emocionalne inteligencije polako raste, a postoje 4 ključna elementa iste:

Zahvaljujući Danijelu Golemanu, američkom psihologu popularnost emocionalne inteligencije polako raste, a postoje 4 ključna elementa iste

  1. Samoprocenjivanje – sposobnost procene svojih osećanja, slabosti, vrednosti i razumevanje uticaja istih na druge ljude
  2. Samoregulacija – takođe poznata kao disciplina, kontrola i preusmeravanje negativnih emocija. Posebno je važna za menadžere i lidere koji ne smeju dozvoliti da izgube kontrolu
  3. Empatija i saosećanje – empatija je sposobnost da stavimo sebe u poziciju drugih i na taj način se otvaramo za saosećanje kako bi mogli da pomognemo drugima
  4. Društvene veštine – jako je važno imati sposobnost graditi snažne i zdrave veze, kako u porodici, sa prijateljima, tako i u poslovanju

Learning Ville Edukativni centar poseduje posebno dizajniran program rada sa decom i odraslima zahvaljujući kome se razvija emocionalna inteligencija. Relax Kids program je inovativni mehanizam u Srbiji, dok u Britaniji postoji već 18 godina, pomoću koga deca ali i odrasli razvijaju koeficijent emocionalne inteligencije. Relax Kids je napravljen i prilagođen deci počevši od 3 godine pa do 18, dok je Just Relax program skrojen za odrasle. Svaki kurs je prilagođen u odnosu na uzrast i potrebe deteta. Takođe postoje i individualne radionice, koje su popularnije za odrasle kao i za porodične, gde cela porodica uživa u blagodetima samog programa.

Program je osmišljen da traje u ciklusu od devet nedelja, jednom ili dva puta sedmično. Kroz zabavan program od 7 koraka naši licencirani Relax Kids i Just Relax treneri vode decu i odrasle kroz vežbe disanja, vizualizacije, vežbe svesne pažnje. Dobijaju znanja o tome šta su afirmacije i na koji način možemo ostvariti sve što želimo u životu. Zahvaljujući tim radionicama deca i odrasli postaju osobe sa većim samopouzdanjem, samopoštovanjem, postaju smireniji, fokusiraniji i na kraju srećniji. Jer život je putovanje, a ne destinacija i trebalo bi putem uživati.

Relax kids na engleskom za decu svih uzrasta – Novo!

Dragi Relaxsovci tokom marta imaćemo:

        -Porodične Relax Kids radionice

        -Individualne radionice

        -Veštine opuštanja (radionice za tinejdžere)

        -Zvezdice (radionice za najmlađe od 3 do 5 godina)

        -Magične avanture (radionice za decu od 6 do 9 godina)

        -Just relax (radionice za odrasle)

        -Learn to relax (radionice za odrasle)

        -Zvezdice u vrtiću Puž

Utorkom i četvrtkom Hatha jogu za početnike.

Sredom radionicu Tajlandske joge sa Bojanom.

Ono što je novo u našem centru to su Relax Kids radionice na engleskom za sve uzraste.

Svakog poslednjeg ponedeljka u mesecu Dragana Tošić, Relax Kids trener će držati besplatno uvodno predavanje o emocionalnoj inteligenciji, kako se ona razvija i kako  Relax Kids i Just relax radionice utiču blagotovorno na mentalno zdravlje dece i odraslih.

UPIS JE U TOKU!

Prijavite se preko kontakt forme na sajtu ili na 060 028 38 78 ili nas posetite u Kraljice Marije br.2.

Željno vas isčekujemo

Kontakt

Prijava za decu

Prijava za odrasle

I deca su pod stresom

Anksioznost u školskim klupama

Da li smo kao roditelji svesni da su i naša deca pod stresom u školi kao što smo i mi na poslu? Da li smo svesni pritiska pod kojim su dok stiču osnovno obrazovanje ili ne želimo da otvorimo tu temu nadajući se da će samo proći… Ti pritisci su svakako stvarni. Istraživanja pokazuju da su se tokom dvogodišnjeg perioda pojavili napadi stresa, anksioznosti i panike u 78% osnovnih škola, sa 76% povećanjem straha od akademskog neuspeha i 55 % povećanja depresija.

Tokom školovanja deca su sistematski pod pritiskom koji je uporedivo sa nivoom stresa koji doživljavaju odrasli. Razlika je u tome što su odrasli dovoljno emocionalno pismeni i znaju načine kako da se oslobode stresa, a kad to nije slučaj, postoje jasni i definisani putevi i mogućnosti za pomoć. Učiti decu da budu emocionalno svesna, pismena i otporna je neverovatno važno. Zahvaljujući Relax Kids radionicama koje se održavaju u Learning Ville Edukativnom centru deca uče šta su to vežbe svesne pažnje, koji su benefiti opuštanja i pozitivnog razmišljanja.

dragana-tosic-learning-ville-beograd-relax-kids-just-relax-trener-suvlasnik-lifecoach

Zašto su važne vežbe svesne pažnje?

Postoji mnogo dokaza o prednostima vežbe svesne pažnje, uključujući i neurološke dokaze da se negativni putevi (sinapse) u mozgu mogu zameniti za samo nekoliko nedelja pozitivnim putevima (sinapsama).

Kroz Relax Kids radionice deca kroz ples i vežbe za zagrevanje povećavaju adrenalin u krvotoku koji povećava puls, telesnu temperaturu i protok krvi u mišićima. Ovi fiziološki odgovori su povratne informacije mozgu kako bi pripremili telo za više napora koje treba pratiti. Zabavne i propuštajuće igre povećavaju proizvodnju hormona kao što su serotonin, dopamin i oksitocin. Ovi hormoni promovišu blagostanje i zadovoljstvo, kao i kontrolu sna, pažnju, učenje i emocije. Igre takođe stimulišu neurogenezu, stvaranje novih neurona u mnogim oblastima mozga, uključujući hipokampus koji je važan u učenju i pamćenju, a takođe je uključen u emocije.

Vizualizacija je poznata kao vitalno sredstvo za optimalan razvoj mozga za učenje socijalnih i samoupravnih veština i kognitivne fleksibilnosti (kreativnost). Istezanje omogućava smanjenje nivoa kortizola, što dovodi do relaksacionog odgovora u mozgu dok smanjuje stres.

Istezanje smanjuje:

  • Brzinu disanja
  • Napetost mišića
  • Smanjuje puls

Istezanje povećava:

  • Energiju ćelija
  • Imunitet
  • Koncentraciju – fokusirajući um na telo
  • Oslobađanje osećajnih hormona

Uz vežbe istezanja stvaraju se i jačaju putevi u mozgu koji su mu potrebni za koncentraciju i fokusiranje.

Benefiti afirmacija i vizualizacije

Naučne studije pokazuju da se afirmacije koje se praktikuju redovno mogu:

  • Dovesti do talasa neurotransmitera dopamina koji može povećati motivaciju, posvećenost i pažnju
  • Ojačati imuni sistem kroz oslobađanje DHEA hormona i proteina
  • Povećati neuroplastičnost veza u mozgu. Deca mogu bukvalno da reprogramiraju svoj mozak razmišljajući pozitivnije i fokusirajući se na pozitivne misli
  • Boriti se protiv efekata negativnih osećanja

Zato je važno da „obučimo“ mozak da razmišlja pozitivnije kako bismo znali kako da se nosimo sa negativnim mislima, a da ih ne poričemo.

Naučne studije su pokazale da vizualizacija:

  • Formira kompleksne moždane veze u različitim područjima mozga – „neuroplastičnost“ pri čemu se mozak oblikuje kroz redovnu praksu
  • Poboljšava performanse dece u opuštanju sopstvenog tela i uma, upravljanju emocijama, ostvarivanju kreativnih ideja i fizičkih performansi dok se mozak priprema i telo reaguje kao da stvarno doživljava
  • Povećava nivoe endorfina da stvori osećaj „osećam se dobro“
  • Smanjuje nivo kortizola, pa smanjuje stres
  • Povećava opuštanje
  • Pomaže deci da nakon imaju više energije i ojačaju

Relax Kids radionice

Relax Kids radionice vode licencirani Relax Kids treneri koji imaju iskustvo u radu sa decom, ali i odraslima. Radionice su podeljene po strarosnim grupama i održavaju se u Learning Ville Edukativnom centru.

Termini za najmlađe od 3 do 5 godina su: ponedeljak i sreda od 18h. Deca će u tom uzrastu naučiti da prepoznaju i shvate svoje emocije dajući im sposobnost da iskažu kako se osećaju od ranog detinjstva, što dalje rezultira znatnim smanjenjem traume i anksioznosti, bolju povezanost i srećnije detinjstvo.

Termini za decu od 6 do 9 godina su ponedeljkom i sredom od 18:30h. Deca u periodu od šeste godine počinju da istražuju svet i obraćaju pažnju na opasne situacije koje im bude osećaj straha. Jako je bitno da baš u tom periodu počnemo da se bavimo strahovima, osvestimo ih i pokažemo deci načine relaksacije, što će im omogućiti da svoje emocije dovedu u balans, kako neki možda i trivijalni strahovi, ne bi ostavili posledice/traume na njihov dalji razvoj.

Termini za tinejdžere su utorkom i četvrtkom od 16:30h. Radionice će ih naučiti kako da imaju pozitivne i moćne misli, kako da postignu svoj cilj, da shvate šta to znači biti srećan i kako da se osećaju sjajno u svojoj koži. Svaka radionica se sastoji od tehnika opuštanja, tehnike disanja, masaže, vizuelizacije i razgovora o različitim temama koje se tiču pozitivne psihologije i zdravog tela. Za vreme trajanja kursa obrađuju se teme koje zagovaraju zdrav život, pozitivno razmišljanje, samopoštovanje, samopouzdanje i zakon privlačenja.

I na kraju, ali ne manje važne su Just Relax radionice (četvrtkom od 18h) za odrasle koje pomažu da korišćenjem mašte, vizualizacije, vežbanjem svesne pažnje budu u mogućnosti da otpustite brige i ovladaju svojim osećanjima. Jer život je zapravo put a ne destinacija i kada naučimo kako da uživamo na tom putu, bez obzira na „prepreke“, onda zapravo počinje pravi, ispunjeni i sadržajni život.

Originalan tekst možete pročitati na bgonline.rs